U Izveštaju o živoj planeti 2014 je takođe izmeren i ekološki otisak – koji predstavlja potrebe čovečanstva za prirodnim resursima, koji je duplo veći od kapaciteta prirode za obnavljanje. Po nalazima Izveštaja bila bi nam potrebna jedna i po planeta kako bi se obnovili svi neophodni resursi. Gubitak biodiverziteta i neodrživo korišćenje prirodnih resursa ugrožavaju i prirodu i čoveka, ali nam ukazuju i da je krajnje vreme da promenimo ove loše trendove.
„Biodiverzitet igra ključnu ulogu u životu planete On je barometar našeg uticaja na planetu, koja je naš jedini dom. Hitno nam je potrebno angažovanje svih sektora društva kako bismo izgradili održiviju budućnost”, izjavio je Marko Lambertini, generalni direktor WWF-a.
“Srbija takođe živi iznad mogućnosti svojih prirodnih resursa. Prema podacima iz Izveštaja o živoj planeti, Srbija troši više prirodnih resursa nego što joj je dostupno. Kada bi svi na Zemlji živeli kao stanovnici Srbije, bila bi nam potrebna 1.4 planete (ova vrednost je dobijena izračunavanjem prosečnog ekološkog otiska po glavi stanovnika)“, istakla je Duška Dimović, direktor programa WWF-a u Srbiji.
Zanimljiv podatak je da u poređenju sa zemljama u regionu, Srbija troši najmanje prirodnih resursa. Od okolnih zemalja Slovenija ima najveći ekološki otisak sa 2.6 „potrošene“ planete, Hrvatska 1.9, Makedonija i Bugarska troše 1.7 planete, Bosna i Hercegovina 1.5.
Izveštaj o živoj planeti 2014 je deseto izdanje vodeće WWF-ove publikacije, koja izlazi svake druge godine. Ovogodišnji izveštaj pod nazivom Vrste i prostori, ljudi i mesta prati stanje populacija preko deset hiljada vrsta kičmenjaka od 1970. do 2010, uz korišćenje Indeksa žive planete. Indeks je baza koju prati Londonsko zoološko društvo, dok ekološki otisak čovečanstva meri Globalna mreža za ekološki otisak.
Ovogodišnji Indeks žive planete koristi novu metodologiju, koja preciznije prati stanje globalnog biodiverziteta i time pruža jasniju sliku stanja našeg prirodnog okruženja.
Nalazi ovog izveštaja pokazuju smanjenu brojnost populacija vrsta u odnosu na prethodne, ali ukazuju i na moguća rešenja.
Vrste u divljini u kritičnom padu
Kako se navodi u Izveštaju, populacije riba, ptica, sisara, vodozemaca i gmizavacasmanjene su za 52 odsto od 1970. godine. Slatkovodne vrste su pretrpele smanjenje populacija od 76 odsto, što je gotovo dvostruko u odnosu na kopnene i morske vrste. Geografski, ovi gubici najviše nastaju u tropskim regionima, s rekordnim smanjenjem u Latinskoj Americi. Izveštaj pokazuje kako najveće pretnje po biodiverzitet nastaju usled nestanka i degradacije staništa. Ribolov i lov su takođe ozbiljna pretnja, a efekti klimatskih promena su zabrinjavajući, uz određene navode da bi ovaj faktor mogao da utiče na izumiranje vrsta.
„Gubitak biodiverziteta i narušavanje ekosistema koji su važni za našu egzistenciju su alarmantni”, izjavio je Ken Noris, naučni direktor Londonskog zoološkog društva.
„Ova velika šteta je posledica našeg načina života. Iako Izveštaj pokazuje kritičnost situacije, i dalje ima nade. Zaštita prirode treba da seusmeri na konkretne mere zaštite, političku volju i podršku privatnog sektora.
Izveštaj o živojplaneti 2014 ukazuje kako efektno upravljanje zaštićenim područjima može uticati na očuvanje biodiverziteta. Tako je u Nepaluposlednjihgodinaprimećenrastpopulacijetigrova. Generalno, populacije u zaštićenimkopnenimpodručjimatrpemanjigubitakbiodiverzitetanego u nezaštićenim.
Rast ekološkog otiska
Prema nalazima iz Izveštaja, pritisak čovečanstva na planetu je dvostruko veći od kapaciteta prirode za obnavljanje. Bila bi nam potrebna jedna i po planeta kako bi se stvorili resursi neophodni za trenutnu potrošnju. To znači da sečemo više drveća nego što može da izraste, trošimo pijaću vodu brže nego što zalihe mogu da se obnove, ispuštamo više ugljendioksida nego što priroda može da skladišti.
„Ekološki ‘dug’ je izazov 21. veka”, smatra Matis Vakernagel, predsednik Globalne mreže za ekološki otisak. „Skoro tri četvrtine svetske populacije živi u zemljama koje se bore kako sa ekološkim deficitima, tako i sa niskim prihodima. Usled ograničenosti resursa moramo se fokusirati na poboljšanje ljudskog blagostanja a da to ne podrazumeva puki rast.”
Razdvajanje odnosa između ekološkog otiska i razvoja je ključni globalni prioritet koji se navodi u Izveštaju. Dok je ekološki otisak po glavi stanovnika u zemljama sa visokim dohotkompet puta veći nego u zemljama sa niskim prihodima, istraživanje pokazuje i da je moguće poboljšati standard života uz održivo korišćenje resursa.
U deset zemalja s najvećim ekološkim otiskom su: Kuvajt, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, Danska, Belgija, Trinidad i Tobago, Singapur, Sjedinjene Američke Države, Bahrein i Švedska.
Održiva rešenja
Izveštaj o živoj planeti 2014. je platforma za globalni dijalog, donošenje odluka i angažovanje vlada, korporacija i društva u ovom kritičnom trenutku za planetu.
U Izveštaju se može naći i deo „Perspektive jedne planete” sa strategijama očuvanja, proizvodnje i trošenja prirodnih resursa, kao i primeri zajednica koje su odabrale dobre načine za smanjenje ekološkog otiska i očuvanje biodiverziteta.
„Bez prirode se ne može preživeti, a ni napredovati. Gde god da smo, zavisimo jedni od drugih, od potreba za hranom, vodom i čistim vazduhom. U vremenu kada mnogo ljudi živi u siromaštvu, neophodno je da nađemo zajednička i održiva rešenja. ”, rekao je Lambertini.
Kada je u pitanju Azija, Izveštaj pokazuje inovativne mere koje gradovi primenjuju kako bi se smanjila emisija ugljendioksida, koristila obnovljiva energija i promovisalo održivo trošenje resursa. U primerima širom sveta prikazuju se inicijative za kontrolisanje zagađenja, transformaciju tržišta i poboljšanje života.
WWF-ove „Perspektive jedne planete” pokazuju kako svaki kutak širom planete može doprineti održivom ekološkom otisku koji ne troši resurse Zemlje van njenih mogućnosti.