Posebno bi trebalo da budu oprezni žitelji Melenaca, Malog Iđoša, Jabuke, Opova, Zrenjanina, Novog Bečeja, Srbobrana, Perleza, Bajmoka i Kraljeva, jer su tamo izolovani komarci koji su prenosici ove opasne bolesti.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, dosad je u Srbiji ove godine od groznice Zapadnog Nila umrlo osmoro ljudi.
Meteorolog Branko Sparavalo, kaže za „Alo!“ da će najviše dnevne temperature do 20. oktobra biti prijatnih 20 stepeni C.
- Do kraja meseca biće neznatno svežije, odnosno najviša dnevna kretaće se do 16 stepeni – navodi on.
- Svi su bili stariji od 60 godina i imali su neku hroničnu bolest. Zvanično je prijavljen 51 laboratorijski potvrđen slučaj i 18 verovatnih. Da bi infekcija kod pacijenta bila potvrđena, uz ispoljenu kliničku sliku upale mozga ili moždanica, neophodno je da se potvrdi i prisustvo odgovarajućih antitela u likvoru – kažu za „Alo!“ u „Batutu“.
Kako navode u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, monitoring ili ispitivanje prisustva zaraženih komaraca na teritoriji Srbije radi se redovno, a lokaliteti za prikupljanje insekata određeni su na osnovu postojeće epidemiloško-epizootiološke situacije u prethodnim godinama.
Saznajte kako da se zaštitite od komaraca.
- Prisustvo virusa u komarcima utvrđeno je Melenacima, Malom Iđošu, Jabuci, Opovu, Zrenjaninu, Novom Bečeju, Srbobranu, Perlezu, Bajmoku i Kraljevu - kažu u tom Ministarstvu.
Saveti stručnjaka
Dr Milanko Šekler, načelnik Nacionalne referentne laboratorije Specijalističkog veterinarskog instituta „Kraljevo“, gde se ispituje prisustvo virusa groznice Zapadnog Nila, kaže za „Alo!“ da bi žitelji mesta gde je utvrđeno prisustvo virusa trebalo da budu na oprezu.
- Ne bi trebalo da idu na pecanje, bez zaštite od ujeda. A to znači da nose odeću koja im prekriva ruke i noge. Za razliku od prethodne godine, kada je leto bilo sušno i toplo, što je idealno za komarce, ove godine je bilo kišno i hladnije. Komaraca je, zbog velike vlage, bilo mnogo više nego inače, ali nisu imali pogodne uslove da se u njima razvije dovoljna količina virusa – objašnjava on.
Najugroženiji hronični bolesnici
Dr Mijomir Pelemiš, direktor Klinike za tropske i infektivne bolesti, kaže za „Alo!“ da simptomi bolesti uglavnom nisu teški kod velikog broja inficiranih ljudi.
- Karakteristični simptomi su povišena telesna temperatura, umor, malaksalost, glavobolja. Na sreću, samo kod malog broja bolesnika mogu da se jave zapaljenje mozga i moždanih opni. To se obično dešava kod osoba koje već imaju neku hroničnu bolest – objašnjava dr Pelemiš.
Izvor: Alo