Najtačniji sat na svetu je atomski sat koji meri vreme preciznije od rotacije Zemlje i kretanja zvezda, a radi na bazi cezijuma. Bez njega ne bi bio moguć ni GPS, navigacija bi bila znatno otežana i jedan je od najpreciznijih uređaja koje je čovek ikada napravio. Najnovija generacija atomskih satova ima maksimalnu grešku od 1 sekunde u 30 miliona godina.
Živimo zapravo u prošlosti, a vreme na Zemlji se usporava
Na vreme deluje gravitacija. Ajnštajnova teorija relativiteta pokazuje da što je posmatrač bliže izvoru gravitacije, u ovom slučaju Zemlji, vreme prolazi sporije.
Vreme, kako ga mi danas precipiramo, nije uvek bilo takvo. Ajnštajn zaključuje da je vreme "počelo da teče" kada se dogodio Veliki prasak. Objašnjenje: vreme i prostor su povezani i proticanje vremena nije moguće bez kretanja, odnosno kretanja kroz prostor.
Još jedna zanimljiva činjenica. Prema neuropsihijatru Dejvidu Iglmanu, svako od nas živi 80 milisekundi unatrag, odnosno u prošlosti. Ljudski mozak percipira sadašnjost tek nakon što se ona zaista dogodi.
Slika nekog događaja pre dolazi do mozga nego zvuk, no naš mozak sinhronizuje te podražaje, pa, na primer, nečiji pljesak ispred nas, odnosno udaranje ruke o ruku, vidimo i čujemo istovremeno.
I jedna "optimistična" činjenica: vreme na Zemlji se - usporava. Zbog uticaja Meseca, dan se produžuje za oko 2 milisekunde svakog veka. Što bi značilo da će za oko 200 miliona godina dan trajati 25 sati.
I to je nešto.
Nadlanu / izvor: index.hr