Inteligencija je sposobnost snalaženja u novonastalim situacijama. To je najčešća definicija ove ljudske sposobnosti. Sama reč dolazi od latinske reči inteligere što znači razumeti ili shvatiti. U stvarnosti ne možemo jednostavno odrediti osobu koja je inteligentnija od druge osobe.
Uobičajeno je da se kao odraz nečije inteligencije spomene IQ broj koji može definisati pojedinu osobu kao snalažljiviju od drugih u nekoj situaciji. Ali sam broj nije dovoljan da bi se uspelo u životu.
Ne smemo zaboraviti i okruženje, osobnost i motivaciju osobe. Upravo zbog većeg broja faktora koji utiču i definišu našu inteligenciju Howard Gardner, američki profesor psihologije, je izlistao devet vrsta inteligencije. U svojim prvim radovima Gardner je spominjao listu od osam vrsta inteligencije, ali je kasnije dodao još jednu: egzistencijalističku ili duhovnu inteligenciju.
Za same IQ testove, Gardner je napomenuo da pokrivaju samo dve vrste inteligencije: lingvističku i logičko-matematičku inteligenciju.
Da bi proširili naše znanje o inteligenciji, navodimo koje sve sposobnosti spadaju u inteligenciju:
- brzina adaptacije na postojeće i novonastale uslove
- brzina i lakoća učenja
- apstraktno mišljenje
- brzina osetljivosti za zadati problem
- shvatanje matematičkih problema
- sposobnost korišćenja reči prilikom govora i pisanja, razumevanje ideja
- opšta sposobnost osobe uključujući svrsishodnu primenu svih iznad navedenih sposobnosti
1.Lingvistička (jezička, verbalna) inteligencija – Lingvistička inteligencija podrazumeva naglašeni interes prema rečima i načinu na koji se reči koriste u čitanju, pisanju i govoru. Ona takođe uključuje uživanje u igrama rečima, stranim jezicima, pričanju priča, kreativnom pisanju ili čitanju. Osobe kod kojih je razvijenija lingvistička inteligencija vole da čitaju knjige, stripove, novine, pišu pesme i priče, uglavnom nemaju problema sa javnim nastupanjem i govorenjem, dobri su komunikatori i sl.
2.Muzička inteligencija – Osobe koje imaju razvijenu muzičku inteligenciju, osim što vole i uživaju u muzici, bolje razumeju ritam, melodiju i zvučne motive, lako pamte melodije, osećaju razliku između raznovrsnih instrumenata koji sviraju u isto vreme imaju razvijeniju ovu vrstu inteligencije. Takođe uživaju u aktivnostima kao što su pevanje, sviranje nekog instrumenta, slušanje muzike i rado odlaze na koncerte.
3.Logičko - matematička inteligencija – Ova inteligencija podrazumeva lako poznavanje i primenu brojeva i matematičkih pojmova, pronalaženje obrazaca i lakoću u uočavanju odnosa, uzroka i posledica u nauci. Ova vrsta inteligencije dolazi do izražaja u: rešavanju problema i zagonetki, rešavanju matematičkih zadataka napamet, upotrebi računara i učenju kompjuterskih programa i jezika, predstavljanju činjenica pomoću mapa, kao i u pronalaženju rešenja u detektivskim pričama. Ono što povezuje sve ove različite aktivnosti, a što je ključni element ove inteligencije, jeste logika koja se koristi kao sredstvo u rešavanju problema.
4.Prostorna ili spacijalna inteligencija – Ono što je svojstveno za ovu inteligenciju je da se u ovom slučaju radi o učenju i razmišljanju u slikama. Osobe koje imaju naglašenu ovu vrstu inteligencije bolje pamte lica nego imena, vole crtanjem ili skiciranjem izražavati svoje ideje, uživaju dok sastavljaju i rastavljaju stvari, primećuju stil odevanja, automobile ili druge stvari iz života, češće crtaju, uočavaju oblike u svetu oko sebe, uživaju dok gledaju filmove. Neki ljudi tu inteligenciju iskazuju kroz aktivnosti kao što su likovna umetnost, fotografija, film ili dizajn, dok je drugi izražavaju kroz arhitekturu, modelarstvo, građevinarstvo ili pronalazaštvo.
5.Telesno- kinestetička inteligencija – Ova inteligencija je zastupljenija kod onih osoba koje izražavaju sebe i svoje sposobnosti koristeći svoje telo, što znači da oni misle i uče telom. Reč je o osobama koje: vole kretanje i fizičku aktivnost, lako i brzo uče fizičke veštine, uživaju da učestvuju u skečevima ili pozorišnim komadima, uspešni su sportisti, vešti su u primenjenoj umetnosti, vajarstvu, pletenju i šivenju, gradnji modela, imaju dobru koordinaciju pokreta, elegantno plešu, izvode mađioničarske trikove i sl.
6.Interpersonalna inteligencija – Interpersonalna inteligencija izražava sposobnost osoba da: lako upoznaju ljude i sklapaju prijateljstva, uživaju da posmatraju ljude i analiziraju njihov govor tela, uživaju u grupnim aktivnostima i živim razgovorima, dobro organizuju aktivnosti za sebe i druge, znaju pobuditi interes kod ostalih za neki zajednički posao, brinu o tome šta je ispravno, a šta pogrešno, vode računa o tome kako se drugi osećaju, brinu o drugim ljudima i u pronalaženju načina kako da im pomognu jer upravo ova inteligencija omogućava da razumeju druge.
7.Intrapersonalna inteligencija – Ova vrsta inteligencije podrazumeva tendenciju i sposobnost ljudi da više budu okrenuti sami sebi, jer dobro poznaju sebe i imaju dobru ideju o tome ko su i šta mogu. Osobe kod kojih je ova inteligencija razvijenija svesniji su svojih osećanja i mogu bolje razumeti sebe nego što to drugi mogu. Sposobni su da zacrtaju lične ciljeve, razmišljaju o svojim iskustvima i uče na njima, provode vreme duboko razmišljajući o onome što je njima važno i razmišljajući o svojoj budućnosti. Preferiraju aktivnosti koje mogu izvoditi sami.
8.Naturalistička (prirodnjačka) inteligencija – Ova inteligencija je zastupljena kod osoba koje vole prirodu i okolinu u kojoj žive, primećuju prirodu gde god da su, imaju dobro pamćenje za detalje vezane za mesta na kojima su bili, vole životinje i biljke i lako ih prepoznaju, imaju sposobnost razumevanja različitih situacija i snalaženja u njima ili na različitim mestima, vode računa o svojoj prirodnoj okolini, uživaju u pešačenju ili kampovanju u prirodi, pokazuju interes za jezera, reke, okeane, astronomiju i sve ono što se tiče prirode.
9.Egzistecijalistička (duhovna) inteligencija – Ova inteligencija uključuje osetljivost i kapacitet osobe da se bavi dubokim pitanjima o ljudskoj egzistenciji, kao što je značenje života, ko smo mi, zašto umiremo i kako smo nastali.
Nadlanu / Izvor: Portal Oko