Postoje, naravno, mnogi očigledni znakovi genijalnosti, ali ovaj spisak predstavlja neke manje poznate činjenice koje, navodno, pokazuju da u vama čuči genije.
Inteligentni ljudi kasnije gube nevinost i češće masturbiraju
Inteligentniji ljudi navodno su manje intimni s drugim ljudima – ako je suditi prema istraživanjima koja su uključivala studente prestižnih univerziteta, a koja pokazuju da uspešniji studenti imaju manji broj seksualnih partnera i da nevinost gube mnogo kasnije od prosečnih studenata.
Objašnjenje? Ima ih više, a jedno od njih sugeriše sledeće: inteligencija utiče na nivo polnih hormona, kao što je testosteron. Takođe, inteligentniji ljudi više su svesni rizika koje donose polni odnosi, a i više su fokusirani na studiranje, pa imaju manje vremena za društveni život. Samostalna zabava i apstinencija čine se, u tom slučaju, kao bolji izbor.
Genijalci su „noćne ptice“
Inteligentniji ljudi skloni su ignorisanju nekih ustaljenih društvenih normi, pa tako često imaju svoje lične pretpostavke o tome kako da se ponašaju i kako da provode vreme. Studija sprovedena u jednoj londonskoj ekonomskoj školi pokazuje da su inteligentni ljudi skloniji nesanici, a jedno od objašnjenja je i „povećana umna aktivnost“ kod takvih osoba koja se često „produžuje“ i u kasne noćne sate.
Inteligencija i alkoholizam
Da. Inteligentniji ljudi su skloni povećanoj konzumaciji alkoholnih pića. U prilog ovoj tvrdnji govori i činjenica da su mnogi veliki književni umovi voleli da „zavire u čašicu“, iako novija istraživanja pokazuju da je sklonost alkoholizmu kod inteligentnijih ljudi u opadanju.
Inteligentne žene imaju veće grudi
To bi bilo super, ali, nažalost, nije naučno dokazano. Iako su brojna istraživanja pokazala da postoji povezanost između inteligencije i veličine grudi, nijedno od tih istraživanja nije službeno prihvaćeno.
Trivijalni hobiji
Studija koja je istraživala sklonosti inteligentnih ljudi pokazala je da ljudi s većim koficijentom inteligencije obično imaju sasvim trivijalne hobije, a ne neke ekstravagantne kako bi se to moglo očekivati. Naučnici tu pojavu objašnjavaju time da je ljudima koji se bave povećanim umnim radom potreban jednostavan način opuštanja koji od njih neće zahtevati preveliku umnu aktivnost.
Njihove ciljeve i predanost društvo često smatra besmislenima
Istorija svedoči da su genijalni ljudi često imali tendenciju posvećivanja svog vremena, pa i čitavog života, čudnim i besmislenim ciljevima. Tako je barem društvo mislilo. Kasnije se često pokazalo da su bili u pravu, a njihovi „besmisleni ciljevi“ su postajali važni izumi ili su na neki drugi način obeležili i zadužili čovečanstvo.
Džon Aleksander Njulends bio je ismejan od strane naučne zajednice kada se bavio periodnim sistemom, a braća Rajt čak su prozvana prevarantima kada su demonstrirali svoj prvi let. Gregor Mendel, „otac genetike“, bio je ignorisan od kolega naučnika.
Objašnjenje: genijalni umovi često vide svet „drugačijim očima“ od ostalih, zato je njihove namere i postupke ponekad teško razumeti, posebno zato što su često ispred svog vremena.
Inteligencija je često povezana s ekscentričnošću, pa i duševnim bolestima
Tako barem tvrde istraživanja. Od ekscentričnosti do ozbiljnih duševnih oboljenja. Inteligentniji ljudi često imaju problem s prilagođavanjem „običnom svetu“. Tesla se navodno bojao ljudske kose, a Leonardo da Vinči je, tvrde stručnjaci, imao poremećaj koncentracije. Između „čudaka“ i genijalaca često je bila veoma tanka linija.
Izvor: Index.hr