Ali ono o čemu ne razmišljamo jeste da neki lekari ne znaju tačno što nam je, ili da nam pak ne prenose sve informacije, koje bi mogle biti od velikog značaja za naše zdravlje. Evo nekoliko činjenica koje doktori znaju, ali eto, zaboravljaju da napomenu...
Rak nije uvek rak
Najveći mogući strah većine pacijenata je da će im biti dijagnostifikovan rak. Ne želimo ga ni spominjati, a lekari se najviše pouzdaju u ranu dijagnozu. Svi tvrde da što se ranije otkrije, ima veće šanse za potpuno izlečenje. Ali zbog tog silnog entuzijazma, lako može doći do pogrešnih dijagnoza, a lečenje nečega što ne postoji je itekako opasno.
Poznato je da su relativno česti pogrešni nalazi mamografije, koji ukazuju na karcinom dojke tamo gde ga nema, budući da svaka anomalija u dojci može delovati kao tumor. Najčešća pogreška u dijagnozi je kod DCIS-a (Ductal carcinoma in situ), koji se, iako ima reč karcinom u nazivu, vrlo retko pretvara u rak, pa većina obolelih preživi, bez obzira kakav tretman dobili.
2012. godine SAD je zadesila epidemija velikog kašlja, najveća od 1955., što je čudno s obzirom da se protiv te bolesti Amerikanci vakcinišu poslednjih 50 godina. Ovaj kašalj mogu prouzrokovati dve vrste bakterija, a vakcina štiti samo od jedne. Tokom godina, druga vrsta bakterije je rasla do te mere da se za 40 puta više (nego što bi se to inače dogodilo) povećao broj upala pluća prouzrokovanih tom bakterijom. Takođe, vakcine mogu da osnaže viruse, pa se kod nekih (kod kojih se počeo smanjivati učinak), preporučuje višestruko uzimanje. Iako ne mogu promeniti ljudski genom (tj. prouzrokovati autizam i slične besmislice), mogu da stimulišu mutacije virusa protiv kojih se bore. Najbolji pokazatelj je virus gripa koji se menja svake godine, ali i slučaj hepatitisa B u Kini koji je počeo da mutira dvostruko brže zahvaljujući vakcini.
Lekovi na recept mogu da prouzrokuju dijabetes
Dijabetes tip 2 nastaje kad telo ili ne proizvodi dovoljno insulina ili ne može efikasno da iskoristi sav insulin koji proizvodi. Tako se povećava nivo glukoze ili šećera u krvotoku, što, tokom vremena, oštećuje nerve i krvne sudove.
Pokazalo se da bi taj najrašireniji oblik dijabetesa mogli uzrokovati neki od najčešće propisivanih lekova, kao što su antidepresivi. Tragično je i da lekovi koji se najčešće koriste u lečenju ADHD-a (Poremećaj hiperaktivnosti i deficita pažnje) kod dece mogu utrostručiti rizik od pojave dijabetesa tipa 2.
Neki lekovi povećavaju šansu za oboljenje od karcinoma
Neki lekovi koji se koriste za regulisanje krvnog pritiska mogu skoro pa utrostručiti rizik od pojave agresivnog tipa raka dojke. Reč je o lekovima koji sadrže blokatore kalcijumovih kanala, a koji sprečavaju umiranje ćelija. Ako ćelije ipak ne mogu da završe svoj normalan životni ciklus, mogu postati kancerogene.
Čak to ne bi ni bio toliki problem da lekovi nisu 'deljeni šakom i kapom'. U jednoj bolnici 150 (od 161) lekara je prepisalo taj lek, s tim da je o riziku svoje pacijente obavestilo njih osam.
Lekari često preporučuju svakodnevno uzimanje male doze aspirina, koji sprečava zgrušnjavanje krvi, što prouzrokuje moždani i srčani udar. Ali ono što vam ne kažu je da taj isti aspirin može prouzrokovati unutrašnje krvarenje, a i ne deluje na sve, jer neki ljudi imaju trombocite otporne na aspirin, što samo pogoršava sva pozitivna svojstva koja biste mogli dobiti njegovim uzimanjem. Ali to se ne može testirati, pa lekari preporučuju svima isto, bez obzira na ishod.
Lekovi za gorušicu imaju smrtonosne nuspojave
Iako lekovi često solidno leče ono za što su 'specijalizovani', nažalost imaju itkekako ružne nuspojave. I premda bi vas lekari trebali upozoriti na to, vrlo često to nije slučaj. U SAD-u je najčešće propisivani lek 2012. godine - Nexium, koji se koristi u lečenju gorušice, a često ne funkcioniše, povezan s propadanjem kostiju, defektima pri rođenju dece i nemogućnost apsorbcije vitamina B12, što može prouzrokovati trajna neurološka oštećenja.
Izvor: portaloko