Konceptom fotografija izloženih u light-box-ovima i animiranom video-instalacijom objedinjuje višeznačnost odnosa tela i vode, uvodeći u fotografije i skulpturalnu vrednost- dubinu. Izborom širih ramova na light-box-ovima, pažljivo odabranim bojama i teksturama, autorka i formalno i misaono evocira pojam dubine.Polazeći od osnovne ideje: tela i njegove sputanosti, tela kao ograničavajuće opne-oklopa u dodiru sa vodenim prostranstvom, pokreću se i drugi brojni konteksti. Na nekim fotografijama vodena materija ne otkriva se eksplicitno, tako da plavetnilo pozadine može da predstavlja i nebesko prostranstvo.
Multiponirane fotografije tela koje slobodno vibrira u vodenom prostoru, gubeći usled prelamanja struja i svetlosti prepoznatljive karakteristike telesnosti, uvode posmatrača u svet asocijativne apstrakcije i otvaraju mogućnost projektovanja ličnih psiholoških sadržaja na amorfne oblike. Intenzivno osvetljenje u vodi dramatizuje i dezintegriše telo stvarajući kontrastna sučeljavanja koja impliciraju i sakralnu konotaciju. Potpuno odsustvo gravitacije
Marija Labudović naglašava obrnutim ili, iz centra izmeštenim, pozicioniranjem objekta tako da je doživljaj levitacije potpun. Zatamljenjem lica na figurama depersonalizuje i univezalizuje telesnost, navodeći na promišljanje o samoj interakciji tela sa vodom ( ograničenog sa beskrajnim), a ne o individualnim karakteristikama subjekta. Vlasi kose talasastim bičevima podržavaju vibrantnost vode, ali i ritmizuju (dinamizuju, harmonizuju) kretnje figure, čineći svojom mekom strukturom vizuelni most izmedju čvrstine telesnog i amorfnosti vodene materije. Izbegavanjem prikaza bilo kakvih čvršćih kompozicionih odrednica na fotografijama, autorka osnažuje doživljaj beskraja i bezvremenosti.