Jelke do plafona, šareni pokloni, pa “idemo u Afriku da sadimo papriku”, uz “kad si srećan…”, sve za decu s posebnim potrebama, mališane bez roditeljskog staranja, romsku decu
Njih oko 1.500, povodom Božića, darivala je paketićima Fondacija princeze Katarine.
Bili smo u Belom dvoru tokom posete mališana s posebnim potrebama. Pažnja je usmerena prema ovoj deci, koja mogu dosta toga, samo uz malo strpljenja i, pre svega, ljubavi onih koji hoće da pomognu. Nemaju oni nikakvih posebnih želja, samo mali osmeh koji će vam sigurno biti uzvraćen…
- Ne znam šta bih želela za Božić – kaže nam jedna tinejdžerka iz grupe dece s posebnim potrebama – moraću malo da razmislim - i brzo nam uzvraća kontrapitanjem – a iz kojih ste novina?
Tapše se rukama, đuska uz hitove Peđolina, grickaju se sendviči …
Govori dobrodošlice uz poruku princeze Katarine da je Beli dvor narodna kuća i da je ljubav najveći i najbolji božićni poklon za svu decu. Mališane su, čestitajući Božić, pozdravili i prestolonaslednik Alekasandar Karađorđević i vladika Lavrentije.
Ako su sposobna da se sama hrane, ova deca mogu dosta tog, objašnjava nam Dejan Kozić iz Društva za pomoć osobama ometenim u razvoju sa opštine Stari Grad.
U Beogradu živi oko 10.000 osoba ometenih u razvoju, mnoge od njih nikad nećete videti, jer na ulice ne izlaze. Postoje i roditelji koji ne prihavtaju ovakvu decu, stide ih se, a društvo nije u dovoljnoj meri osetljivo na probleme osoba sa smetanjama u razvoju.
- Najvažnije je da se ljudi organizuju i da ne zapostavljaju ovu decu, kojoj je, pre svega, potrebna naša ljubav i nega. Bitno je materijalnim, ali i psihološkim savetima osnažiti ovakve porodice. Ima dosta bogatih porodica, ljudi na visokom funkcijama, koje svoje bolesne članove izoluju ili kriju od društva – ispričao nam je Kozić, i sam otac 20-godišnjeg autističnog mladića.
Osnovi problem osoba sa smetnjama u razvoju jeste što nisu u stanju da zastupaju sami sebe, a porodice su dosta opterećene. Samo za pelene osobe s posebnim potrebama, potrebno je mesečno izdvojiti u proseku oko 6.000 dinara, ispričao nam je Kozić.
Uz ogradu da, ipak, ima nade, Kozić se pohvalio da je grupa dece s posebnim potrebama sa opštine Stari Grad, i uspešno glumila u predstavi “Torta s pet spratova” u Pozorištu na Terazijama. Tkanje, izrada fotokopija ili kuvanje jednostavnih jela nisu problem, kada se uče uz igru i smeh.
Problemi ostalih roditelja s kojima smo popričali, uglavnom se svode na nedovoljnu ili skoro nikavu podršku lokalnih sredina, ali i viših republičkih instanci. Jasminka Ajdinović, baka jednog dečaka sa mentalnom retardacijom i cerebralnom paralizom, zadovoljna je što ih se setila Fondacija princeze Katarine, jer kako napominje, "porodica i bolesni dečak nemaju skoro nikakvu pomoć".
- Dobija 1.900 dinara mesečno, nemamo pare za lekove, a dete živi u nehigijenskom naselju u Rakovici - kaže nam Jasminka, uz opasku da se jedino još u Boga uzda.
Danijela Tadić