Asocijacija za pobačaje poziva sve da progovore o svom iskustvu na Internacionalnom danu pobačaja 15. oktobra. Ove jednonedeljne događaje podržava nekoliko dobrotvornih organizacija.
Lisa je imala pet pobačaja pre nego što je dobila dete koje sada ima tri godine. Ona je besna zbog nebrige medicinskog osoblja koje je ju je negovalo nakon pobačaja.
Kao i mnoge druge žene, Lisa je osećala da nema pravo da oplakuje i žali za nečim što se desilo mnogo pre porođaja.
Jedna druga žena anonimno je pričala o svom pobačaju tokom prvog tromesečja dok je bila u poseti drugom gradu. Ona ne sme da se vrati u određene kafiće u tom gradu zbog loših uspomena od tog dana.
I postoje još mnoge priče koje su žene anonimno podelile na internetu. Gubitak željenog deteta, koliko god fetus bio mali, ostavlja dubok trag.
Mnogi se pitaju kako se tako malo priča o pobačaju u ovom vremenu kada se na televiziji i u novinama može o svemu pričati.
Žene koje su imale pobačaj po prvi put često ne znaju šta ih je snašlo. Mnoge dožive pobačaj u toaletu i šokiraju se. Zato je važno pričati o ovome i bar malo olakšati ove stresne događaje.
U Asocijaciji za pobačaje kažu da niko od onih koji su imali iskustva sa pobačajem ne treba da radi ono što ne oseća: ako nekome nije žao što je izgubio bebu tako rano, onda ne treba da se oseća loše zbog toga. A ako je nekome žao, onda on treba da priča o svom iskustvu, da se ne stidi svojih osećanja i da se ne obazire na one koji ga ne razumeju.
Nadlanu / izvor: žena.blic