Najčešći izazivač crvenila i svraba kože preponske regije je gljivična infekcija. Gljivice za rast i razvoj na ljudskoj koži traže određene uslove. Što su oni povoljniji, gljivice se tu češće naseljavaju. Preponska regija ili predeo je upravo jedan od delova tela koji pruža povoljne uslove za rast, razmnožavanje gljivica i izazivanje oboljenja koje nosi naziv tinea cruris.
Spoljašnja temperatura
Uslovi koje daje preponska regija za razmnožavanje gljivica su vlažnost, odgovarajuća temperatura koja je viša u odnosu na otvorene delove tela koji su izloženi spoljašnjoj temperaturi, slaba ventilacija i tamna sredina. Nošenje tesnog veša i odeće koja pritiska i žulja preponsku regiju je dodatni pogodujući faktor za nastanak gljivične infekcije.
Upravo zato se gljivična infekcija izazvana posebnim sojem gljivica, tzv. dermatofita, razvija u preponskoj regiji naročito muškaraca od dvadesete do pedesete godine života, dakle radno najaktivnijeg dela populacije.
Osim navedenih uslova, i neka oboljenja doprinose nastanku gljivičnog oboljenja preponske regije. To je pre svega šećerna bolest, ali i sva druga stanja koja oštećuju imunološku odbranu organizma. Šećerna bolest je ipak na prvom mestu.
Obično počinje crvenilom kože koje prati svrabež. U tom periodu obolele osobe obično pomisle da se radi o običnom ojedu. Često provode i samolečenje premazujući kožu alkoholom i nanoseći puder protiv ojeda. Bolest ne prolazi na navedenu samomedikaciju i dalje se širi. Koža počinje da vlaži, a kako se radi o intertriginoznoj regiji, javlja se i neprijatan miris.
Vrednost šećera
Lečenje se sprovodi lokalnom terapijom. Ukoliko lekovi za lokalnu terapiju gljivičnih oboljenja ne daju zadovoljavajuće rezultate u roku od 15 dana, potrebno je sprovesti sistemsku, peroralnu terapiju lekovima protiv gljivica.
Ukoliko je prisutna šećerna bolest, odgovarajućom terapijom treba normalizovati vrednosti šećera u krvi.
Oboljenje je sklono recidivu upravo zbog pogodnosti uslova koje pruža preponska regija, naročito kod osoba koje po prirodi posla dugo vremena sede, kao što su administrativni radnici i vozači, ali i osobe koje se mnogo znoje prilikom obavljanja raznih fizičkih aktivnosti, kao i sportisti.
Šta učiniti
Ponovno javljanje oboljenja iritira bolesnika i čini ga nezadovoljnim. Obolela osoba treba i sama da učini neke postupke kako bi recidivi bolesti bili ređi. Treba svakodnevno menjati rublje, redovno menjati odeću, pri čemu pre svega mislimo na pantalone, te bi odeća trebala biti ispeglana.
Preponsku regiju prilikom kupanja treba temeljno oprati i još temeljitije osušiti. Nakon toga treba naneti puder za negu tijela, a kod pojave prvih znakova crvenila i svrabeža kože treba se javiti dermatologu.
Izvor: avaz.ba