Elem, pesme su u neku ruku edukacija, inspiracija, patnja, ljubav, život, sreća, tuga and (ne)raspoloženje. – u stvari pesme bi trebalo to da predstavljaju, da probude u čoveku nešto.
Ali šta bude pesme, odnosno reči, stihovi u osobi koje imaju sledeći sadržaj:
- Čaše po plafonu
- Čaše po podu
- Alkohola poplava
- Nisam na nogama od litre rakije
- Udri me do zore
- Od zore me tuci
- Prevari me, prevariću te sa deset njih
- Spavala sam sa njih pet za noć samo da ti vratim
- Pijemo jer je vikend naš
- Opijam se jer preboleti ljubav teško je
- Ovo će biti luda noć, predosećam
- Skini me, tvoja sam
- Đavo je spavao sa mnom
- Život je jedan, pij sa mnom do zore
- Pa šta ako je ljubomorna, ukrašću te od nje, te kučke zle
- Štiklom gaziću te
- Daj mi njen broj da raskinem sa njom
- Koliko pijem nije humano subota je dan za alkohol
I ostala, takozvana, „hit“ sranja koja imaju rok trajanja tri meseca, šta budi to u čoveku?! I da su sve ovo metafore – ja ih, iskreno, ne razumem. Ove reči, iz ovakvih i sličnih pesama, meni ne dopiru do srca. I, ponekad se pitam, da l’ se uopšte izvođači ovakvih pesama zapitaju kakav će primer dati svojom pesmom svojoj publici? – Opijanjem petkom i subotom, prevarama, orgijama, dajem se za pare, volim buržuje, ne radim ništa i pijem i, ostali lepi primeri. Očigledno je da ih nije briga.
Takođe, uslov da u Srbiji imaš hit pesmu i da ti budeš hit jeste:
- Da se Marina Tucaković napije i da skarabudži šta je radila i šta je pila tokom dana
- Da pevačica bude polugola i da nema blage veze, ponavljam, da nema veze sa pevanjem (kao Jelena Karleuša prim.aut.)
- I da ima keša ili dobre sponzore
- Talenat nije potreban
(skrećem s teme s opravdanim razlogom)
Mia Borisavljević je izjavila za jedan portal/novine sledeće, parafriziram: „Ja ne bih imala uspešnu karijeru da se nisam skinula, odnosno da se ne oblačim provokativno (polugolo)“
(vraćam se na temu)
Ovakve pesme se urezuju u mozak devojčicama, devojkama, napaljenim i iskompleksiranim muškarcima i mnogim drugim osobama koji imaju instant stav o ljubavi, životu, a nemaju sluha, saveti, ljubavi. Ili pak imaju a vole šit pesme?! Zbog ovakvih pesama postoje jednom se živi osobe, uglavnom.
Meni, lično, novokomponovane pesme nemaju trunku emocije, nemaju to nešto, taj delić nežnog MOLa ili grubog DURa koji će ti isterati suze iz očiju, nemaju reči koje će da probude u meni da zavrištim od sreće, da zaplačem od muke, tuge, boli, zbog bivše ljubavi, nemaju taj aaah, volim ovaj život završetak. Nemaju ništa sem pijemo, pijemo and seksamo se, provodimo se i... pijemo!
Takve izvođače briga za sentimentalnost, za neobično nežne molove koji vas pesmom šamaraju dok se ne naježite i ne zaplačete. Džaba sve dok srce ne zaigra. Uglavnom su im bitni novci, marketing, popularnost.
I za kraj da završim sa jednim mišljenjem koje je izneo Saša Popović na audiciji za Zvezde Granda pre nekoliko godina i time započeo novu eru „neznam da pevam, ali lepo izgledam“ (neznamm je s namerom napisano zajedno):
Ređali su se mnogi pevači na bini u toj velikoj sali ispred žirija i, svi su bili lepi, našminkani, isfeminizirani, mnogi su pokušali da imitiraju druge (kao i uvek) poznate, pevače, ali niko nije zasenio žiriji. Umesto da budu unikatni. Jer, što će nama još jedan Željko Vasić kada imamo već jednog, ili što će nam Cetinski, Režak, Davor Jovanović, Ogi Radivojević i mnogi drugi, njih već imamo, slušamo ih, volimo ih, oni imaju uspešnu karijeru, imaju glasovne mogućnosti, talenat.
Elem, negde, u sred kastinga, izašla je jedna debela koja je pojela bambija i koja je zajebala Adel (nije Bucka) i, pokidala je sa pevanjem, P-O-K-I-D-A-L-A! Cela sala je aplaudirala skoro minut-dva.
Saša Popović je ustao, uzeo mikrofon i rekao: Parafiziram: „E, narode, sa ovakvim pevanjem se ide u Zvezde Granda! Ali ne i sa ovakim izgledom!“
Tako da: Nije bitno da l’ umete da pevate, pokušajte da izgledate lepo, da imate novce i bićete uspešni u pevanju u Srbiji. A, hvala bogu, pevača i rijaliti pevanja u, seljačkoj Srbiji, ima više no paora.
Nemam šaljiv komentar ni zaključak. Toliko od mene.