Napustio nas je Nikola Simić: "Ljubav je najjača emocija koju doživljavam kao talenat za život!"

Pozorišni, filmski i televizijski glumac Nikola Simić preminuo je juče u Beogradu u 81. godini, ostavivši za sobom nezaboravne scenske, u najvećoj meri komične junake: Mitu, Viću i Jerotija, Savu Savića, Bopčinskog...

Nikola Simić rođen je 1934. godine u Beogradu u pekarskoj porodici. Još kao gimnazijalac glumio je u dramskoj sekciji, da bi fakultetsko zvanje glumca stekao na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u rodnom Beogradu, u klasi koju su činili i: Velimir Bata Živojinović, Aleksandar Aleksov, Rada Đuričin, Ružica Sokić i Ljiljana Marković. Prvu pozorišnu ulogu ostvario je kao student četvrte godine glume, davne 1957. godine, zaigravši u predstavi „Oklopni voz” u režiji Miroslava Belovića na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, čiji stalni član postao dve godine kasnije. Na sceni svog JDP-a je igrao do januara 2014. godine.

Imao sam malu ulogu posle koje sam drhtao kao prut, jer sam bio uz glumačke veličine: Milivoja Živanovića, Milana Ajvaza, Zorana Ristanovića. Živanović mi je tada rekao: „Partnera uvek gledaj u oči, a igraj srcem. Tako, otvorenog srca idem i kroz život”, znao je da kaže Simić, prisećajući se svojih glumačkih početaka.

Moj otac je bio pekar i na pitanje o mentalnoj i fizičkoj snazi čoveka uvek je nudio „formulu” iz svog zanata: „Sve zavisi kako si zamešen”. A ja, uz ovu formulu imam i svoju da nikada ne ustajem na levu nogu. Uvek sam zadovoljan, retko ljut. A postoji tu još jedna formula: sreća, govorio je Simić. Tako je samo na sceni JDP-a ostvario briljantne uloge u predstavama „Kandid ili Optimizam”, „Pseći valcer”, „Čekajući Godoa”, „Punjene tikvice”, „Velika auto trka”, „Revizor”, „Skakavci” i druge. Uporedo sa pozorištem snimao je i filmove. Prisetimo se nekih: „Doktor”, „Gorki deo reke”, „Koraci kroz magle”, „Bekstvo”...

Da nije postao glumac, Nikola Simić sasvim sigurno bio bi slikar. Zapravo slikarstvo je, kako je govorio, bilo njegova prva umetnička ljubav. U nižim razredima osnove škole izdvajao se slikarskim radovima, pa je tako polagao prijemni ispit za srednju umetničku školu u Novom Sadu, ali ga je stariji brat Slavko, takođe glumac, ipak, usmerio u glumačke vode. Nikola Simić, manje je poznato, pisao je i pesme i aforizme.

Poznat kao veliki profesionalac i umetnik do krajnjih granica predan svom poslu, Nikola Simić je izgarao na sceni, dajući svojim junacima originalnost i jačinu.

Kada se digne zavesa, sve zaboravljam i predstava uvek kreće u novi život. Na dan očeve smrti igrao sam „Dunda Maroja” u Dubrovniku. Dan posle sahrane moje majke, igrao sam „Bubu” u Beogradu. Publiku ne zanimaju lične emocije i životni problemi glumaca, već suština predstave kojom nude dramu i suze ili raspoloženje i smeh do suza. Naravno, ovo drugo je mnogo teže ostvariti – govorio je ovaj neponovljivi komičar koji je poznat i po svojevrsnom pozorišnom fenomenu, predstavi „Buba u uhu”.

Ova predstava s Nikolom Simićem u glavnoj ulozi, nastala kao diplomska predstava Ljubiše Ristića 7. juna 1971. godine, zbog svoje dugovečnosti ušla je u Ginisovu knjigu rekorda. „Buba” se na repertoaru JDP-a nalazila preko 40 godina i imala blizu 2.000 repriza.

Povodom 40godina predstave ''Buba u uhu'' , Jugoslovenskog Dramskog Pozorišta, intervju sa Nikolom Simić, Brankom Petrić, Vlastom Velisavljević i Radom Đuričin.


Nikola Simić osvojio je simpatije televizijske publike mnogobrojnim serijama, posebno tumačenjem Mite Pantića u filmskom serijalu „Tesna koža”. S velikim žarom osvajao je simpatije gledalaca i u serijama „Srećni ljudi”, „Porodično blago”, „Ljubav, navika, panika” i mnogim drugim.

Nezaboravna scena sa Šojićem

Ovaj neponovljivi komičar ostaće upamćen i po tome što je sinhronizacijama crtanih filmova na srpski jezik „pozajmljivao” glas Dušku Dugoušku, Mikelanđelu i Sekaču u „Nindža kornjačama”, Megatronu, Blustriku i Čipu Čejsu u „Transformersima”.

Sa urođenom verom u ljubav, Nikola Simić je hrabro koračao kroz život i suvereno vladao scenom.

Bez ljubavi i tih sklonosti ne znam kako bih funkcionisao, a velika je istina da sve dok volite: živite. Meni je ljubav najjača emocija koju doživljavam kao talenat, talenat za život. Svako od nas ima auru, neko duhovno značenje. Najveća sreća je kada vam se aure poklope. Meni se to i u ovim godinama, dogodilo u ljubavi. Na taj način sam birao i prijatelje. U tim odnosima mi je jako važna iskrenost i igra otvorenim kartama. Samo tako mogu da imam ravnotežu duha i tela u svim kontaktima. A kada se pojave sumnje taj odnos gubi svaki smisao – rekao je Nikola Simić u jednom od poslednjih intervjua.

Više od igre

Izvor: nadlanu/Politika

dobra stara vremenanikola simićsećanje