Ovogodišnja kampanja će nastaviti da promoviše značaj očuvanja zdravlja budućih generacija, onih koji su pod rizikom za nastanak dijabetesa, kao i značaj kvalitetne kontrole bolesti.
Uprkos ogromnim naporima međunarodne zajednice, broj obolelih u svetu i dalje ubrzano raste. Prema najnovijim procenama Međunarodne dijabetes federacije (IDF), 382 miliona ljudi u svetu ima dijabetes i ukoliko se postojeći trend nastavi, do 2035. godine svaka deseta osoba ili 592 miliona ljudi će živeti sa dijabetesom. Najveći porast broja obolelih očekuje se u zemljama u razvoju.
Ono što ovu pandemiju čini posebno pretećom jeste da u proseku polovina obolelih nema dijagnostikovan dijabetes, odnosno ne zna za svoju bolest. Zbog blage simptomatologije tip 2 dijabetesa, koji ima većina obolelih, godinama protiče neopaženo. Otkriva se slučajno, kada su već prisutne komplikacije. Zbog toga je od izuzetnog značaja hitna koordinisana akcija svih zemalja u svetu.
U Srbiji je dijabetes peti vodeći uzrok umiranja. Od njega boluje približno 710.000 odraslih osoba i taj broj neprestano raste. Većina obolelih, oko 95%, ima tip 2 dijabetesa. Prema podacima Registra za dijabetes, u Srbiji već u trenutku otkrivanja tipa 2 dijabetesa kod približno 1/3 bolesnika je prisutna jedna ili više kasnih komplikacija: angina pektoris, infarkt miokarda, moždani udar, dijabetesno stopalo, retinopatija, neuropatija ili nefropatija. Ove komplikacije značajno utiču na kvalitet života obolelih i glavni su uzrok privremene ili trajne nesposobnosti i prevremene smrti. U našoj zemlji tip 2 dijabetesa se u proseku svake godine dijagnostikuje kod 16.000 osoba. Nešto češće se otkriva kod osoba ženskog pola, a najčešće posle 40. godine života. Ovaj tip dijabetesa, koji je ranije bio poznat kao insulin nezavisni dijabetes ili „dijabetes starijih osoba”, sve češće se javlja kod dece i mladih odraslih osoba. Razlog tome je rastući problem gojaznosti. Nepravilna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost i gojaznost, koji povećavaju rizik za nastanak dijabetesa, sve su učestalija pojava u svetu i kod nas. Na genetiku kao faktor rizika ne možemo uticati, ali ono što se može učiniti da bi se sprečio nastanak dijabetesa jeste promena stila života tj. načina ishrane i fizičke aktivnosti.