Mirjana Nećak, 38 godina
Naša sagovornica, Mirjana Nećak je videla sve. Bila je na desetinama razgovora za posao - i ništa. Ali zašto?
Mirjana se sa Filozofskog fakulteta, smera Sociologija prebacila na FKM, smer Odnosi s javnošću. "Želela sam da se bavim dinamičnijim poslom, a u to vreme je delovao i znatno perspektivnije, a sociologija u tom trenutku to nije nudila."
"Radila sam tokom studija honorarno na raznim istraživanjima tržišta, tako sam vremenom dobila stalan posao u jednoj od većih firmi koje se bave tom oblašću - GFK. Odlična atmosfera, sjajan posao, odlična plata, studije su mi išle dobro... A onda je došla čuvena SEKA (svetska ekonomska kriza), i GFK je otpustio sve osim najstarijih saradnika. "
Mirjana se odselila od roditelja rano, pa je živela sama u trenutku kad je ostala bez posla. To joj nije lako palo, jer je odjednom shvatila da troškovi života uopšte nisu mali kad nemate stalan prihod. No, ipak ne zamera firmi koja ju je otpustila.
"Ekonomska kriza je svima teško pala. Ljudi iz GFK me srećom nisu zaboravili, omogućili su mi da makar plutam. Nastavili su da me honorarno angažuju na istraživanjima, i na tome sam im jako zahvalna. Nisu samo otpustili ljude i zaboravili na njih."
Nakon ovog posla, otišla je na Biro, pokušala da prekvalifikacijom pronađe posao, ali ni to se nije isplatilo.
"U NZS su mi i sami rekli da ne treba mnogo da se nadam. Na njih sam mogla da se oslonim samo za zdravstvenu knjižicu i markicu za prevoz."
Nakon sedam godina na Birou, ona se više i ne nada poslu. Ide svaka tri meseca da se javi, kako je ne bi obrisali iz evidencije, ali joj nikad nisu pronašli zaposlenje.
Posao za koji ima diplomu, nema iskustvo, a posao za koji ima iskustva, nema diplomu
"Prvo sam tražila posao u struci, kao PR, ali od toga nije bilo ništa. Uslovi su bili neverovatni, samo za pripravnika. Od mene se tražilo iskustvo u tri različite oblasti PR-a, minimum dve godine radnog iskustva - i sve to za volonterski rad." priča nam Mirjana.
Razgovori za posao su nalik devet krugova pakla
"Neki razgovori za posao su uključivali 3 različita testa inteligencije, engelskog jezika, opšte informisanosti, razgovor sa psihologom, a kad prođete sve te krugove, razgovor sa direktorima. Svaki put sam stizala do poslednjeg kruga ubeđena da je sledeća stavka let u svemir. I opet se uvek našao neko ko bolje ispunjava uslove."
"Vremenom sam odustala od posla u struci, pa sam počela da tražim posao na osnovu radnog iskustva u istraživanjima tržišta. Jedini problem je bio to što taj posao - moderatora u istraživanju - uglavnom rade psiholozi."
Mirjana sada već ima 10 godina iskustva u društvenim i istraživanjima tržišta, ali poslodavci i dalje nisu voljni da joj daju priliku.
"Naravno da nisam sedela i vrtela palčevima. Pokušavala sam da nađem posao, da radim. Nažalost nemam dovoljno sredstava da sebi priuštim volontiranje."
Od kako je izgubila posao, radila je svašta.
Prevode sa engleskog na srpski, honorarno istraživanje tržišta za GFK, društvena istraživanja honorarno za kolege sa sociologije, pisala je seminarske radove, master i doktorske ljudima sa fakulteta društvenih nauka.
Pokušala je i da nađe neki od "običnih" poslova - call centar, radnje, trafike, pekare, pomoćni posao u kuhinji. Odgovor je bio da je "prekvalifikovana".
"Obrazloženje jedinog poslodavca koji je bio iskren je bilo da oni traže nekoga ko će ostati, ko nema gde, dok ljudi sa diplomama i zvanjima ostanu samo dok ne nađu nešto bolje."
Sad se snalazi
Vremenom je hobi pretvorila u mali izvor prihoda, bavi se "tattingom"-ručnim pravljenjem čipke od koje pravi nakit, maske, rukavice i to povremeno prodaje. Trenutno piše još jedan doktorat, i povremeno drži predavanja u KC Sakurabana. I dalje nije odustala od potrage za poslom, javlja se na konkurse, oglase, šalje CV... eventualno će nešto pronaći.
Prema evidenciji NSZ u Srbiji ima 741.362 nezaposlenih, od čega čak 8.4% ili 62.257 ima fakultetsku diplomu. Na posao preko Biroa se u proseku čeka 4 godine.
KO MOŽE DA NAĐE POSAO PREKO NSZ?
Najveće šanse za zapošljavanje na tržištu imaju visokoobrazovani profili iz sledećih oblasti: inženjeri elektrotehnike, IT stručnjaci, inženjeri elektronike, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama, matematičari, nastavnici stranih jezika, lekari s odgovarajućim specijalizacijama (anesteziolozi, kardiolozi, oftalmolozi, ginekolozi...), diplomirani farmaceuti, stručnjaci za finansije – računovođe.
Kada su u pitanju profili nižeg nivoa obrazovanja, najlakše dolaze do posla operateri na CNC mašinama, zavarivači, autotroničari/mehatroničari, knjigovođe, računovođe, zanimanja u oblasti nege starih i zdravstvene negovateljice, medicinske sestre-specijalista instrumentiranja i kozmetičari, kuvari, elektrotehničari: elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacija, tehničari mehatronike, tehničari za biotehnologiju, tehničari za kompjutersko upravljanje, radnici na obezbeđenju – tehničari obezbeđenja.