Granice izdržljivosti: Koliko ljudsko telo može da bude bez vode, hrane, na vrućini ili visini?

Granice ljudske izdržljivosti možda nisu ograničene duhom, ali telom svakako jesu. Nauka je kroz brojne studije, ali i konkretne primere kroz istoriju, izračunala one opšte - koje se vode kao pravilo. Iako, postoje određena odstupanja i individualne razlike, budući da se određene vrste izdržljivosti mogu i istrenirati. Tako uz jednu dozu opasnosti za zdravlje pojedinci mogu postupno pomeriti granice.

Vrućina

Većina ljudi će iskusiti hipertermiju, tj. pregrejavanje već posle 10 minuta ekstremne vlage i toplote od nekih 60 Celzijusa. Ipak, to nije ljudska granica izdržljivosti, a naučnici smatraju kako je tek temperatura od 140 Celzijusa i više od toga recept za sigurnu smrtza nekoliko sekundi, dok vatrogasci pod punom zaštitnom spremom mogu izdržati temperaturu od oko 95 stepeni.

Hladnoća

Preživljavanje pri uslovima ekstremne hladnoće više je povezano s temperaturom koju naše telo uspe da zadrži - odnosno kretanjem i zaštitnom odećom, nego sa samom temperaturom vazduha. Pothlađivanje tela započinje s telesnom temperaturom od 35 Celzijusa, a gubitak svesti s onom nižom od 27 stepeni. Računa se da je pad ispod 22 stepena smrtonosan. Takođe, dokazano je da hipotermija nastaje nakon pola sata provedenih u vodi s temperaturom od četiri Celzijusa.

Ubrzanje

Grudni koš štiti naše srce od tvrdog udarca, ali i pomeranja prouzrokovanih kretanjem. Prema NASA-inim stručnjacima, ipak postoji granica ubrzanja koje naše telo može podneti. Ona kod bočnog kretanja iznosi 14 G (pri čemu je 1 G sila normalne gravitacije na Zemljinom tlu) gde bi se pri toj brzini organi odvojili jedan od drugoga. Kod kretanja naglavačke, može se izdržati sila od maksimalnih 8 G, dok uspravno kretanje napred ili nazad telo može izdržati do brzine od oko 40-ak G, piše Huffington Post, prenosi 24sata.hr.

Telesna temperatura

Pri pojavi bolesti, dolazi do reakcije imunološkog sistema i povećanja telesne temperature. Pri dosezanju one od 43 stepena Celzijusa dolazi do oštećenja mozga, dok 44 Celzijusa donosi sigurnu smrt. Razlog za to je što povećanje temperature donosi raspad proteina u telu kao i posledično "zakuvavanje" organa.

Zračenje

Radijacija predstavlja dugoročnu pretnju jer kroz vreme uzrokuje mutacije DNK, što u većini slučajeva dovodi do nastanka raka. Ali, koliko nas zračenja može trenutno ubiti? Nuklerani inžinjer Peter Karakap tvrdi da je ta granica između 5 i 6 SI (Sieverta), što će izazvati destabilizaciju ćelija i smrt. Za poređenje, radnici u Fukušimi su tokom nuklearne katastrofe ozračeni između 0,4 do 1 SI u jednom satu.

Visina

Ljudi će se onesvestiti ako atmosferski pritisak padne ispod 57 posto, što je ekvivalent nadmorskoj visini od oko 4572 metra. Ipak, boravak na većim visinama neće ubiti one pripremljene - planinari i penjači postepeno prilagođavaju svoje telo na visinu i pad nivo kiseonika. Ali ni oni, pa čak niti opremljeni s bocama kiseonika, ne bi mogli dugo preživeti na visini iznad 7925 metara.

Glad

Iako se za opšte pravilo uzima kako će čovek umreti već nakon tri nedelje bez hrane, brojni primeri ekstremnog preživljavanja pomiču granice. Na njih u velikoj meri utiče i telesna težina pre gladovanja, pa što je veća težina - telo duže može crpeti rezerve hranjivih materija. Ipak, posle 45 dana gladovanja preko 90 posto ljudi izgubiće 30 posto telesne težine, a ta velika promena najčešće izaziva pojavu smrtonosnih bolesti.

Dehidratacija

Preko 80 posto ljudi došlo bi u stanje ozbiljne dehidratacije i potencijalne smrti već nakon tri dana, dok nakon sedam dana bez kapi tečnosti dolazi do situacije koja je fatalna za sva ljudska bića.

Bez vazduha

Većina ljudi može izdržati oko dva minuta bez vazduha, a posle toga se javlja nesvestica i ako i dalje nema vazduha - smrt. Ipak, raznim vežbama meditacije, disanja i povećanja kapaciteta pluća ta se granica može pomeriti - pa postoje ronioci koji su bez kiseonika u kontrolisanim uslovima uspeli izdržati i 17 minuta.

Izvor: bportal

izdržljivostljudsko telo