Trideset godina nakon osnivanja, grupa ''Tuxedomoon'' još uvek ima i ideje i formulu da izazove interesovanje publike širom sveta. U Beogradu su već bili, i ovog puta smo ih videli u velikoj sali SKC-a
Ono što vam prvo skrene pažnju jeste činjenica da je publika koja dolazi na njihove koncerte prilično raznovrsna, i po opredeljenju i po godinama. Zajedničko im je to što prate i vole ono što radi grupa ''Tuxedomoon''. Neki ih očigledno prate kroz celu karijeru, a neki se nisu ni rodili kada su se ovi "momci" prvi put okupili...
Ako kojim slučajem ne znate šta vas čeka, ne brinite. Citiraću izjavu jednog kolege koji je takođe bio u publici: ''Ne znaju ni oni šta će svirati. Znaće kada izađu na binu! Svaki put su drugačiji...''
Kasnili su više od sata, pa su oni koji su oni nestrpljivi svakih nekoliko minuta navijali, zvali ih. A onda su se četiri oldtajmera u odelima pojavila na bini, i bez reči su započeli svoj nastup...
Svoje ''eksperimente'' njih četvorica izvode s bar osam instrumenata! Klavijature, alt saksofon, tenor saksofon, violina, bas gitara, gitara... Ono što stvaraju, ne može se ''spakovati'' u neki od poznatih žanrova, i u to je potpuno opravdano reći da ih dobro opisuju kada kažu da liče na sebe same! Džez fuzija, ambijent, do new wave popa...
Možda grešim, ali jedino što bi moglo da vas spreči da uživate i da na pravi način osetite vajb onoga što Tuxedomoon radi, jeste činjenica da to nije muzika za takav prostor. To nije muzika uz koju se uživa ''na nogama''.
Ako izuzmemo to, ''Tuxedomoon'' su četverac koji vredi čuti, jer ono što nude jeste odličan spoj više nego očiglednog talenta, dugogodišnjeg iskustva i velike ljubavi prema onome što rade.