Upornost se izgleda isplatila i Dragica je došla do dva mladića stara 21 godinu za koje smatra da su njeni sinovi.
- Rodila sam dva živa i zdrava sina. S obzirom na to da su bili blizanci, lekari su rekli da moraju da ostanu dva-tri sata u inkubatoru. Od tada im se gubi svaki trag. Sve ove godine tragala sam za svojom decom i saznala sam da su živi i prodati nekome u Ameriku. Molim sve da mi pomognu da pronađem svoju decu - rekla je ova očajna majka pre nedelju dana u intervjuu za 24sata.hr.
U Urgentnom kliničkom centru u Tuzli tvrdili su da su blizanci umrli, ali ona je bila uverena da su ukradeni. Obratila se mnogim ustanovama, ali su jo rekli da je slučaj zastareo. Zato je odlučila da iznese svoj slučaj i Međunarodnom sudu za ljudska prava.
Deca su rođena 5. avgusta 1993. godine na Ginekološko-akušerskoj klinici Kliničkog centra Tuzla.
- Bebe su pri porođaju bile toliko glasne i plakale su, a doktor Boro Kuprešak mi ih je stavio na prsa. Nekoliko minuta kasnije, odneli su ih na kupanje i oblačenje. Vratili su ih nakon nekoliko minuta obučene pa sam ih podojila. S obzirom na to da je bio rat, sve porodilje su nakon porođaja s decom puštali kući - kaže Dragica.
Istog dana rečeno joj je da sa decom može da ode kući, a kada se spremila i htela da preuzme svoju decu, rekli su joj da moraju da ostanu u inkubatoru još dva sata, ali da su inače dobro.
Tog dana je zvala nekoliko puta, ali doktor je uvek bio zauzet, pa su joj rekli da pozove sutra. Ni sutradan nije dobila doktora.
- Medicinska sestra mi je oko 18 sati toga dana hladno preko telefona rekla da su moja deca umrla i spustila slušalicu - kaže ona.
Pošto su mislili da je u pitanju greška, otišli su u bolnicu, ali nisu uspeli da vide decu jer su ih pripadnici armije BiH držali izvan bolnice. Ni narednog dana nisu uspeli da uđu u bolnicu, a poznanik koji radi na patologiji reko im je da tamo nema mrtvih beba. Vrata svih ustanova bila su im zatvorena.
Pre tri godine Dragica i njen muž vratili su se iz inostranstva u Tuzlu, gde su otišli da izvade izvod iz matične knjige rođenih za svoje sinove.
- Bez ikakvih problema izdali su izvode iz knjige rođenih za dečake s imenima Dragan i Zoran, koje im mi nismo dali. U rodnom listu upisano je i pogrešno prezime Planc, kao i vrijeme rođenja mojih sinova. Jedan od zaposlenih u kancelariji bezobzirno je upitao zašto sam došla da tražim decu 20 godina nakon što sam ih ostavila. Pala sam u nesvest. Svoju decu nikad nisam ostavila niti ću ih ostaviti - rekla je majka, koja ima i tri ćerke - Tanju (36), Danielu (32) i Maju (13).
Roditelji su otišli i na groblje Borić, gde im je rečeno da su blizanci sahranjeni, ali tamo u evidenciji nije pisalo ništa o tome. Njihova smrt nije zabeležena ni u katoličkoj crkvi.
- Dobila sam prepis svog otpusnog pisma iz bolnice. U njemu piše da sam sa živom decom otišla iz bolnice 6. avgusta. No izašla sam dan ranije - priča ona.
Prošle nedelje Dragica je dobila novu informaciju iz Komemorativnog centra u Tuzli.
- U knjizi evidencije umrlih za 1993. godinu, pod rednim brojem 1412 i 1413 vode se novorođenčad od majke Plauc Dragice: novorođenčad od majke Plauc Dragice su umrla dana 05. 08. 1993. godine u 20 sati i 30 minuta; novorođenčad od majke Plauc Dragice su ukopana 10. 08. 1993. godine na dečjem groblju Trnovac u Tuzli na osnovi dozvola za pokop broj: 1255 / 93 i 1256 / 93. - navodi se u izveštaju.
Ali ona je i dalje bila ubeđena da su njeni sinovi živi. Ovih dana ne njenim vratima u Diseldorfu pojavila su se dva mladića. Ona je sigurna da su oni njeni sinovi. Rezultati DNK analize pokazaće da li je ova uporna žena konačno pronašla svoju davno izgubljenu decu.
Izvor: nezavisne/žena