Većina čovečanstva (48% svetske populacije) danas je skoncentrisana u manjim ili većim gradovima. Životom u gradu čovek postaje sve više odvojen i otuđen od iskonske prirode. Širenje gradova, intenzivna urbanizacija i industrijalizacija dostigle su fantstične razmere tokom XX veka, a naročito u njegovoj drugoj polovini.
Ekspanzija se nastavlja i čitava planeta postaje neka vrsta megalopolisa zbog čega je čovečanstvo danas s punim pravom zabrinuto za svoj opstanak u tim specifičnim uslovima sredine.
U poslednje vreme ako malo bolje pogledamo, možemo primetiti sve veći broj zgrada - na svakih par meseci jedna zgrada postane spremna za useljevanje.
Problem ne samo da leži u tome što se gradnjom sve više smanjuju zelene površine, nego i u tome što su površine tih zgrada sve veće, a da ne govorimo o kućama koje se isto grade sa barem dva sprata, iako se recimo radi o maloj porodici.
Pored toga, prilikom svake izgradnje, nastaje jako puno otpada, pri čemu brojnu većinu čine neiskorišćeni materijali kao što su cementni materijali, čelične grede, tepisi, prozori, kese, plastika...
Svi ovi materijali mogu imati za posledicu - zagađenje vode, vazduha, zemljišta, uticaj na biodiverzitet i naravno narušavanja pejzaža.
Novoizgrađeni objekti uglavnom su građeni tako da nikako ne mogu poštedeti prirodu i njene resurse. Velika količina vode i enegije koja se upotrebi na ovakve objekte, na žalost, teško da može biti nadoknađena.
Mnogo veću uštedu u električnoj energiji možete ostavriti npr. ukoliko umesto klima uređaja, primenjujete stajaće ventilatore, koji su dosta jeftiniji a ujedno ostavruju mnogo manju potrošnju struje.
Problem potrošnje velike količine vode može se rešiti instaliranjem vodovodne instalacije sa niskim protokom vode.
Izvor: Eko kutak