Hladnoća
Preživljavanje je više povezano s temperaturom koju naše telo uspe da zadržati, nego sa samom temperaturom vazduha. Hlađenje tela počinje s telesnom temperaturom od 35 Celzijusa, a gubitak svesti s onom nižom od 27 stepeni. Računa se da je pad ispod 22 stepena smrtonosan.
Vrućina
Većina ljudi će osetiti hipertermiju, odnosno pregrevanje, već nakon 10 minuta ekstremne vlage i toplote na 60 stepeni Celzijusa. Ipak, naučnici smatraju da je tek temperatura od 140 Celzijusa recept za sigurnu smrt u roku od nekoliko sekundi, dok vatrogasci pod punom zaštitnom opremom mogu da izdrže temperaturu od oko 95 stepeni.
Telesna temperatura
Pri pojavi bolesti, dolazi do reakcije imunološkog sistema i povećanja telesne temperature. Pri dosezanju one od 43 stepeni Celzijusa dolazi do oštećenja mozga, dok 44 Celzijusa donosi sigurnu smrt.
Visina
Ljudi će se onesvestiti ako atmosferski pritisak padne ispod 57 odsto, što je ekvivalent nadmorskoj visini od oko 4.572 metra. Ipak, boravak na većim visinama neće ubiti one koji su pripremljeni - planinari i penjači postepeno prilagođavaju svoje telo na visinu i pad nivoa kiseonika. Međutim, ni oni, pa čak ni opremljeni s bocama kiseonika, ne bi preživeli na visini iznad 7.925 metara.
Glad
Opšte pravilo je da čovek umire već nakon tri nedelje bez hrane, ali brojni primeri ekstremnog preživljavanja pomeraju granice. Na njih u velikoj meri utiče i telesna težina pre gladovanja. Ipak, nakon 45 dana gladovanja preko 90 odsto ljudi gubi 30 odsto telesne težine.
Dehidracija
Više od 80 odsto ljudi došlo bi u stanje ozbiljne dehidracije i potencijalne smrti već posle tri dana, dok nakon sedam dana bez kapi tečnosti dolazi do smrti.
Bez vazduha
Postoje ronioci koji su bez kiseonika uspeli da izdrže i 17 minuta.
Izvor: Alo