U volonterskoj akciji pošumljavanja, 30-ak zaposlenih u kompaniji IKEA Srbija i volonteri WWF-a u jednom danu su zasadili ukupno 2500 stabala belog jasena čime će Košutnjak postati bogatiji za još jedan hektar šume. Cilj inicijative nije samo podizanje svesti o značaju zelenih površina u urbanom ekosistemu, već i da ukaže na važnost koju šume imaju u ublažavanju neželjenih posledica klimatskih promena na lokalnom nivou.
Drvo je jedan od najvažnijih materijala koje kompanija IKEA koristi u svojoj proizvodnji. Baš zato se u ovoj kompaniji posebna pažnja pridaje povećanju efikasnosti i smanjivanju količine drvnog materijala u proizvodima. Kao rezultat, udeo drveta iz održivih izvora – recikliranog drveta i drveta iz šuma koje su sertifikovane za seču – u 2013. je povećan sa 23% na 34% u proizvodnji na globalnom nivou, a cilj kompanije je dostići 50% do 2017. godine.
Irena Dobosz, menadžerka za održivi razvoj i odnose sa kupcima u IKEA Jugoistočna Evropa podseća da IKEA i WWF još od 2002. godine zajednički unapređuju standarde za odgovorno upravljanje i zaustavljanje prekomerne seče u šumama u Evropi i Aziji: “Kroz uspostavljanje i primenu strogih FSC standarda zajednički smo doprineli širenju šumskih površina s međunarodnim sertifikatom na čak 30 miliona hektara. Drago mi je što je današnjom akcijom sađenja mladica belog jasena i Srbija dobila nove hektare šume koje će doprineti zaštiti lokalnog biodiverziteta i dugoročno unaprediti kvalitet života naših komšija Beograđana. IKEA će kao odgovorna kompanija ali i naše kolege ličnim primerom i sličnim volonterskim akcijama uvek davati doprinos ispunjavanju tog cilja”, smatra Dobosz.
Beograd danas ima svega 14,6 % zelenih površina u ukupnoj teritoriji grada, što je
nedovoljno. Stanje šuma i šumskog zemljišta na području Beograda nepovoljno je jer su
šumski kapaciteti u Beogradu prestareli i dostigli svoju fiziološku zrelost, što u znatnom
smanjuje njihovu funkciju sprečavanja erozije tla, pročišćavanje vazduh pa su inicijative
poput ove od izuzetne važnosti.
Kako bi se sačuvale jedinstvene prirodne vrednosti Košutnjaka kao zaštićenog područja, jedan od preduslova za akciju pošumljavanje bilo je i sađenje autohtone vrste zbog čega je i odabran beli jasen.Šumske površine u i oko grada pozitivno utiču na okolinu delovanjem na mikroklimu, tako što smanjuju visoke temperature vazduha, prečišćavaju vazduh, regulišu jačinu vetra, povećavaju stepen vlažnosti, smanjuju i ublažavaju jačinu gradske buke, sprečavaju eroziju.
“Šume ne čini samo drveće, nego i brojne biljne i životnjske vrste koje ih naseljavaju i čine kompleksne šumske ekosisteme, stanište su 2/3 kopnenih vrsta naše planete i naša je obaveza da ih zaštitimo. Odmah posle mora i okeana, šume su najveća skladišta ugljendioksida. One ljudima obezbeđuju neophodne usluge ekosistema: hranu, gorivo, građevinski materijal, lekovito bilje, prečišćavaju vazduh i vodu, stabilizuju klimu, ublažavaju negativne efekate poplava i suša, stvaraju i obnavljaju plodno zemljište i sprečavanju eroziju. Međutim, šume se danas uništavaju alarmantnom brzinom kako bi ustupile mesto poljoprivrednim zemljištima, ali i zbog neodrživog upravljanja šumskim resursima. WWF radi više od 50 godina na zaštiti šuma, prvenstveno kroz očuvanje preostalih šuma i promociju održivog šumarstva. Jedan od primera partnersta za održivo korišćenje šuma je saradnja sa kompanijom IKEA, te su inicijative poput ove od izuzetne važnosti”, podseća Duška Dimović, direktorka programa WWF-a u Srbiji.
U akciji je osim zaposlenih u kompaniji IKEA učestvovalo i 30 volontera WWF-a, Sekreterijata za zaštitu životne sredine grada Beograda i JP Srbijašume, kojima je u znak zahvalnosti za učestvovanje u akciji omogućeno da svakom stablu dodele ime po sopstvenom izboru.