Moja žena? Ne, ona ne prdi, ona ispušta oblačiće šljokica koji zvuče kao smeh jednoroga i mirišu na dugu... Aha, sigurno.
Nama ženama nikada nije lako. Prvo moramo da zavedemo muškarca, a to podrazumeva duuuug vremenski period stalnog brijanja, depilacija, šminkanja, sređivanja frizure, noktiju... A onda, kad ga najzad zavedete, ne možete tek tako da se prebacite u "svinja mod"... opet je tu neudoban donji veš, sređivanje čak i ako ćete samo sedeti u kući i gledati filmove. I tako, vremenom ga naviknete na to da ste savršene.
Zato, prvi dan samoće - sva pravila prestaju da važe! Ja recimo volim svog dečka, ali nikad, NIKAD ne bih volela da me vidi u mom prirodnom izdanju.
Ponekad čupkam dlačice iz nosa noktima. Ili čeprkam mrvice iz pupka. Ili pijem gazirano, a onda podrignem tako da sam sigurna da je pola komšiluka čulo. I nije me sramota. I ne moram da trčim do toaleta da bih izduvala nos, da on ne čuje kako "trubim". Mogu na miru da odem u toalet, i da se ne plašim da će on ući kad ja izađem i onesvestiti se...
Niste znali? Pa i vaše žene i devojke su iste! Verovali ili ne, ni one ne vole da stalno budu našminkane, niti da nose donji veš koji se uvlači na mesta koja nisu za to namenjena... ali, avaj, plaše se da će ako budu prirodne da vas oteraju, ili zgade.
Vi sedite zajedno, ona počinje da se meškolji. Mršti se. Nakon nekog vremena, premešta se. Nakon još pola sata, počinje da je boli stomak. Nakon još sat vremena sva je naduvena, ali, sad sve i da hoće, ne može da se reši gasova, jer je predugo držala, i trpeće taj bol narednih sat vremena... Jer ju je bilo stid da ustane i ode do toaleta dok ste vi tu.
Zato, čim vidite svoju dragu, recite joj da može slobodno da bude svoja pored vas, kao što ste i vi svoji pored nje!
Nadlanu / T.D.