Srbija nije velika zemlja, ali je prepuna podela. Siromašni i bogati. Pametni i glupi. Lepi i ružni. Vlast i opozicija. Rusofili i evropejci. Pravoslavni i oni koji nisu. I tako u nedogled.
Ista ta Srbija disala je kao jedno kada je od nje zavisilo da li će Tijana jednog dana obući matursku haljinu. Preplavili smo društvene mreže apelima da se mladi život spasi. Punili su se bankovni računi i rasla je nada. Prestali smo da se na Fejsbuku takmičimo ko će brže i bolje da ''popljuje'' neku pojavu, a počeli da se trkamo u tome ko će prvi na svoj profil da okači priznanicu sa uplatom na račun koji je sredstvo produženja mladog života. I neka smo. Dobro je svako zlo koje spaja ljude, reče jednom Duško Radović.
Poraz male Tijane, bio je poraz cele Srbije. Ne treba poligraf da bi se to utvrdilo. Isti onaj koji su Ognjanovići juče odbili.
Šest sati su juče Ognjanovići odgovarali na pitanja u prostorijama MUP-a na Novom Beogradu, a fokus je bio na dva računa, ona koja nisu prijavili kada su saslušani u svojstvu građana. Prema izveštaju radne grupe MUP-a Srbije, postoji više dokaza za to da su Ognjanovići položili novac na dva računa u Srpskoj banci i banci Dž. P. Morgan Čejs u SAD. Novac za koji se pretpostavlja da je ostatak od 2.6 miliona evra, koliko je Srbija sakupila za Tijanu. A nije ostalo mnogo. Sigurno ne toliko da se naplati čast i obraz. Dug prema mrtvom detetu. Oko 100.000 dolara i sedam hiljada evra.
Ognjanovići objašnjavaju da su sporne pare njihove. Pošteno zarađene.
Izvor iz istrage je rekao za ''Informer'' da su Ognjanovići juče naglasili da nemaju ni zakonsku ni moralnu obavezu da bilo kome polažu račune. I nemaju. Niko ne voli čekanje u banci i pošti. Ali oprostićemo im tih dvadesetak minuta i nekoliko stotina dinara. Neka kupe nešto lepo.
Možda će im oprostiti i roditelji čija deca nisu uspela da odu na lečenje jer su ljudi izgubili veru u humanitarne akcije. Veru u ljude. Možda.
Ali nije istina da nemaju obavezu da polože račun. Imaju. Prema svojoj mrtvoj ćerki.
Izvor: Srbija Danas