Ali sadašnja istraživanja su pokazala da dve trećine kancera dolazi iz slučajnih grešaka u deobi ćelija koje su totalno van naše kontrole.
Otkrili su da što više ćelija mora da se podeli da bi ostale zdrave, veće su šanse da se razvije kancer.
Ovo je prvi put da su naučnici objasnili zašto su neki kanceri češći od drugih.
Od 31 vrste raka, otkriveno je da je samo 9 povezano sa načinom života i genetikom. Ostalih 22 su uglavnom rezultat nesrećne slučajnosti, na šta DNK i ponašanje imaju samo mali uticaj.
Naučnci to tvrde jer je nemoguće sprečiti većinu vrsta kancera putem promena u ponašanju ili genetskim skriningom, već bi trebalo da se ubrza dijagnostikovanje kako bi bolest bila uočena što je ranije moguće.
Deoba ćelija je važna u obnavljanju tela i popravljanju oštećenja. Ali ponekad je jedno "hemijsko slovo" u DNK pogrešno zamenjeno za drugo tokom procesa deobe i to uzrokuje nastanak kancerogenih ćelija.
Na primer, ćelije pankreasa se regenerišu mnogo brže nego one u karlici, zbog čega je rak jetre mnogo češći.
Ipak, neki kanceri kao što su rak pluća ili kože su češći nego što njihove mutacije predviđaju, što znači da genetički ili faktori stila života povećavaju rizik.
I dok je uzrok većina kancera manjak sreće, znamo da da rizik od obolevanja zavisi od kombinacije naših gena, okruženja i drugih aspekata naših života, od kojih mnoge možemo da kontrolišemo. Procenjuemo da više od 10 kancera možemo da sprečimo promenama u životu – ostavljanjem cigareta, održavanjem zdrave telesne težine, zdravom ishranom i smanjenjem unosa alkohola, izjavila je dr Ema Smit iz ustanove Cancer Research UK.
Izvor: The telegraph