PLAKAĆETE OD SMEHA: Novosađani priznali svoje najveće "traume" iz detinjstva!

Voditeljski par Radija 021, Marina i Cope, u svom prvom ovogodišnjem razgovoru sa Novosađanima, želeli su da saznaju koja su to ružna sećanja i traume iz detinjstva koje pamtite i dan danas i koje su na vas ostavile poseban utisak.

- Imao sam 10 godina. Nisam odoleo, uzeo vinčesterku u muzeju i repetirao. Čuvar me za uvo izbacio pred celim razredom.

- Vrtić i sve vezano za njega, a prvenstveno metalne šolje i skorelo mleko.

- Kad dobiješ paketić, a mama kaže "Podeli sa bratom i ostavi da imate i za Božić".

- Bili smo kod tetke u Apatinu. Ja sam bio toliko mali da je petao skočio na mene i lako me oborio na sred dvorišta. Jeste da ga je teča odmah odradio za supicu, ali ja i dan danas kada čujem onog Balaševićevog petla odmah menjam radio stanicu.

- Dolazak kući iz škole, a znaš da ti je neko od roditelja bio na razgovoru kod razrednog.

- Somotske pantalone koje postanu zelene kada padneš i umrljaš ih travom.

- Mesni narezak u kombinaciji sa sladunjavom zemičkom i to sve u produženom boravku. Ni danas ne jedem ni jedno od ta dva.

- Vakcinacija u školi...."Nemoj se derati dobićeš vakcinu u jezik!".

- Kada napravim neko s...e mama je govorila: "Idi sačekaj me u kupatilu", a kada dođe zna se...
Meda
Foto: Profimedia.rs

Gimnazijski dani, baba (otac) berber, šišanje: "Malo sam više s ove strane ček' da izjednačim, uuu sad' sam o'de više sad ću poravniti... Pa tako više puta dok od moje željene frizure ne ostane grubo pokošena livada. Baba me još uvek frizira u svojoj 85-oj, a sina mi i brije.

- "Ako pevaš za vreme ručka, žena će ti imati ludog muža".

- Propustila sam da operem sudove i odnesem đubre. Dolazim kući sa drugaricama, a na sred moje sobe kanta sa đubretom, a prljavi sudovi na kauču. Jao blama!

- Upasana perjana jakna u trenerici.

- Pošalju te da ubereš prut, a s istim dobiješ batina.

- Putujemo na more kolima, iza nas tetka i teča, a ja skinem gaće i pokažem im guzu. To je bilo pre 40 godina i još se prepričava!

Pojedinim Novosađanima trauma iz detinjstva je hrana. Tako je Cope među prvima na svom Fejsbuk profilu otkrio tajnu da je njegova trauma iz detinjstva slatki kupus. Zatim su se nizali đuveč, boranija na kašiku, škembe, pilav odnosno pirinač, kiseli kupus, bećar paprikaš, grčka sarma, džigerica, kavurma, pihtije, beli sos sa mirođijom, ali i stare dobre koštice u kolačima sa višnjama ili alpska salama u sendviču na klizalištu na Sajmištu.

Dok je jednom Novosađaninu najtraumatičnije sećanje kada ga baba poljubi u usta, drugom je kada ga je deda ošišao na ćelavo iako je godinama puštao kosu. Ali tu lista trauma ne prestaje:

- Lift u zgradi moje babe koja je živela na 12. spratu. Od kada je proradio, štucka, zapinje, a drvena kabina je proizvodila sve moguće škripave zvuke i par nemogućih... Bio sam ubeđen da će pre ili kasnije propasti pod kabine ili sve komplet i to sa tog 12. sprata.

- Izlet sa školom, mama mi spakovala šerpicu pohovane piletine i kesicu vanilica. Sva deca imaju sendviče i keks. Mene blam da izvadim svoju hranu, ostala sam gladna, sve sam vratila kući i još dobila šamarčinu što nisam jela.

Nadlanu / izvor: 021

detinjstvonovosađaninsmeh