U doba stare Grčke, olimpijci su pre takmičenja jeli crveni luk u velikim količinama, pili su njegov sok i utrljavali ga u kožu, jer su verovali da će tako povećati svoju fizičku snagu i spremnost.
U mnogim kulturama crveni luk smatra se lekovitom biljkom široke primene.
Na primer, u srednjoistočnoj medicini propisivao se dijabetičarima, a na početku dvadesetog veka u SAD-u koristio se za ublažavanje disajnih i probavnih problema.
Savremena istraživanja potvrđuju opravdanost brojnih primena crvenog luka u davnim vremenima. Tiosulfinati (sumporne komponente luka, koje stvaraju njegov prepoznatljiv miris) ublažavaju simptome dijabetesa i štite od srčanožilnih bolesti. Kvercetin, flavonoid iz sastava crvenog luka, sprečava alergijske upale i štiti od pojave čira na želucu i raka jednjaka, debelog creva i dojke.
Po svemu sudeći, grčki sportisti su bili u pravu. Naučnici su pre nekoliko godina otkrili da ekstrakt kvercetina zaista pojačava fizičku izdržljivost. Osim u crvenom luku, korisna materija kvercetin nalazi se u jabukama i u čaju. No, naš organizam ga apsorbira puno brže iz crvenog luka nego iz ostalih namirnica, a da biste izvukli maksimalnu količinu korisnih tiosulfinata – jedite crveni luk, jer što više pigmenta sadrži, to je sadržaj kvercetina veći.
Budući da toplina uništava najveći deo tiosulfinata, najbolje je jesti sirov luk ili onaj malo kuvan stoga idući put nemojte izbegavati luk uz ćevape čak ni kada ste u društvu.
S obzirom na različite vrste ovog povrća, kao i metode pripreme, teško je odrediti optimalnu količinu koja osigurava dobro zdravlje, pa je zato najbolje da ova namirnica bude zastupljena u svakodnevnoj ishrani.
Nadlanu / izvor:portaloko