Možda vas već pomalo nerviraju profesionalni turisti, koji mehanički posmatraju grad u kojem borave kroz objektiv fotografskog aparata. Bili su negde, ne znaju tačno gde, ne sećaju se baš kako je bilo, ali imaju dosta fotografija. Sanja Knežević je umetnica i fotograf koji radi na drugačiji način. Desetak slika dovoljne su da dočaraju sličnosti i razlike, emocije, nostalgiju, Evropu.
Sanja, fotograf portala www.Nadlanu.com, ove godine predstavljala Srbiju u projketu "Primenjena nostalgija". Boravila je nedelju dana u glavnom gradu Švedske Stokholmu, dok je njena koleginica iz Švedske Agnete Bretan boravila u Beogradu.
Projekat "Primenjena nostagija", u organizaciji kabineta potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije Božidara Đelića, osmišljen je s ciljem da se bolje upoznamo sa Evropom. Sanja je prvi put bila u Stokholmu, vratla se puna utisaka vezanih za zemlju, ljude, nebo, svetlost ove skandinavske zemlje, i pronašla delić Beograda u Stokholmu.
Beograd u Stokholmu
- Zadovoljna sam kako sam odgovorila na temu, pronašla sam Beograd u Stokholmu, ali na neki svoj način. Iako su Beograd i Stokholm potpuno drugačiji gradovi, počev od geografskog položaja, arhitekture, atmosfere.
Projekat "Primenjena nostalgija" realizuje se od 2007. godine i predstavlja seriju zajedničkih fotografija, jednog fotografa iz Srbije i jednog fotografa iz zemlje predsedavajuće Evropskom unijom. Sanja koja ima samo 25 godina, ali već prepoznatljiv umetnički senzibilitet, našla se tako, kao najmlađi fotograf, u društvu sa imenima kao što su Dragoljub Zamurović, Nebojša Babić, Imre Sabo, Fernando Veludo, Vansijen Vergeten, Jan Šibik.
Nije se uplašila ovih imena, ali naglašava da joj je velika čast što će i ona, pored navedenih imena, biti deo "Primenjene nostalgije".
- Obično sam rano ustajala da uhvatim jutarnju atmosferu. Stokholm je možda malo manji od Beograda, mada ima širi gradski centar. Prvo što primetite kad stignete je svež vazduh, čistoća, redovan gradski prevoz. Južni deo grada ima mnogo klubova i zanimljiv je za mlade ljude. Stokholm nema mnogo fotografa na ulici, ljudi nisu navikli da ih neko slika i kad vide fotografa uglavnom se povlače, ipak sam uspela da uhvatim nekoliko portreta.
Stokholm grad dece
I jeste, Šveđanke su lepe, plave i visoke, Šveđani voze bicikl, ne govore mnogo, ali su uvek spremni da pomognu, čak i da dovedu stranca do željenog odredišta. Žale se na krizu kao i svi, priča Sanja.
- Primentila sam i da su mnogi mladi ljudi roditelji, čini mi se da je kod njih natalitet u usponu, ili bar u poređenju sa Beogradom. Guraju kolica s bebama, kao lutke, voze decu na biciklu, a nije ništa neobično videti u Stokholmu i elegantno obučenu gospođu kako vozi biciklo. Izgleda da imaju ujednačen životni standard, a država u kojoj svako uredno plaća porez, obezbeđuje besplatno školovanje, knjige i džeparac za decu.
Pored skladnog društva, čini se, ipak da su Šveđani i usamljenici. Mnogo se radi, malo je vremena za druženje, a kako nam Sanja priča, izgleda da se za sada najviše druže preko telefona.
- Imate utisak da mnogi ljudi idu ulicom i pričaju sami sa sobom, a u stvari razgovaraju preko slušalica mobilnih telefona. Dosta ljudi pojedinačno trči, ali izgleda da im timski sportovi nisu jača strana. Lepi tereni za košarku i odbojku su prazni.
Šta videti u Stokholmu?
Sanja savetuje da u Stokholmu obavezno posetite Gamlastan u centru grada u kojem još, između uskih ulica i kraljičinog dvora, opstaju stare zgrade naherene na jednu stranu kao toranj u Pizi.
- Znaju da je ovde bilo velikih problema, ali ljudi koje srećete na ulici kao na primer, jedan Brazilac, najviše su fascinirani srpskim sportom. Misle da imamo odličan košarkaški tim.
Fotografije projekta "Primenjena nostalgija" biće prikazane 22. oktobra na izložbi u Stokholmu, a sredinom decembra i u Beogradu.
Sanja Knežević dobitnica je prve nagrade ovogodišnje radionce World Press Photo za fotografiju "Jagnje u kolima".
Tekst: Danijela Tadić