Kemal Monteno, kantautor velikog srca i pesama punih sete

Kemal Monteno je rođen 1948. godine u Sarajevu. Njegova majka je bila Sarajka, a otac Italijan,što objašnjava poreklo njegovog imena i egzotičnog prezimena.

Muziku je zavoleo kao dečak, a pred kraj osnovne škole je shvatio da je ljubav smenljiva kategorija i da jednu može da zameni drugom, pa je fudbal zamenio gitarom.

Muzikom je profesionalno počeo da se bavi u drugoj polovini šezdesetih, a prvu pesmu “Lidija” je snimio 1967. godine. Prvi album “Muziko, ljubavi moja” snimio je 1973, a do smrti je objavio 12 zvaničnih albuma. Takođe, snimio je na desetine singl ploča.

Ljubitelji njegovih pesama su govorili “da ono šta Frenk Sinatra predstavlja za Njujork, to je Kemal Monteno za Sarajevo”, a zbog specifične boje glasa neki novinari su ga nazivali “bosanskim Rojem Orbisonom”. Tu ljubav prema rodnom gradu, Monteno je ovekovečio u pesmi “Sarajevo ljubavi moja” koju je snimio 1976. godine.

Nastupao je na mnogobrojnim festivalima u bivšoj Jugoslaviji, ali i u gotovo svim republikama po raspadu zemlje. Neki od Kemalovih najvećih hitova su “Bacila je sve niz rijeku” (kasnije veliki hit za Indekse), “Dušo moja”, “Nekako s proljeća” (koju je snimio sa Crvenom jabukom).
Poslednji album “Šta je život” snimio je 2013. godine.
A ovo je deo iz jednog od poslednjih intervjua koji je dao u kome govori koliko je u njemu nostalgije, koliko sete i tuge za starom Jugoslavijom...

Izgleda da ste jugonostalgičar i da se ne mirite sa savremenim načinom života i tim nekim novim pravilima?
- Ko bi se zdrave pameti mirio sa nečim što je loše. Želim da se volimo i poštujemo, da smo raja i da se družimo, da se smejemo. Joj, kako nam je fino bilo, kakva smo raja bili! Ima u jednoj mojoj pesmi stih, koji govori baš o tim vremenima: "Nismo imali ništa, al' smo imali sve."

Šta se promenilo u Banja luci i uopšte u BiH u odnosu na neka starija vremena?
- Upravo o tim starim, dobrim vremenima i pričamo. Nekada je bio pravi merak doći u Banjaluku ili bilo koji grad u velikoj Jugoslaviji, ozbiljnoj državi. Bila su to zlatna vremena. U to vreme svi su se ljudi voleli, jedni drugima pomagali, a vesela mladost nije bila razuzdana i nepristojna...

Muči vas nostalgija za prošlošću?
Joooj, stalno plačem za starim dobrim vremenima. Mislim da sam se od jugonostalgije razboleo. Nikada i niko normalan ne bi rasturao onakvu državu, kakvu smo mi imali! Kao Jugosloveni smo bili poštovani i cenjeni svuda u svetu, a danas smo podeljeni, ograđeni, kuburimo sa besom i siromaštvom, a leka nigde, jer svaka Titina republika postala je državica, ubijena bedom i lako je gazdovati njom i narodom. Nisam iz te priče, vratite mi vreme ljubavi i moje raje. Grozim se ovih podela: mi smo mi, a vi ste vi, oni su oni, tako da više ni ne znam ko je, ko! Tako da su ljudi mog kova zbunjeni i povukli se u sebe, ustuknuli pred ovim nabusitim. Došlo neko čudno vreme da danas više ne znam ni ko sam, a ni šta sam...

Ipak i pored tih podela, važite za pevača koji peva i Srbima i Hrvatima i Bošnjacima, da li vam to neki zameraju?
- Bilo gde da pevam, osećam se svoj na svome i tu vrstu podela ne prepoznajem kod svoje publike. Ne pevam Hrvatima, Srbima, Slovencima, Bosancima, Makedoncima, već pevam onima koji razumeju moja osećanja. Pevam mojim Jugovićima, pa kome se sviđa on dođe, a kome se ne dopada, on ne dolazi. Podele me ne interesuju i družim se sa onima koji razmišljaju i osećaju se kao ja. Meni treba ljubav istomišljenika, a ne onih koji bi da se svađaju...

Izvor: nadlanu/vesti/b92

dobra stara vremenakemal monteno