"Imam devetogodišnje blizance koji su duhoviti i magični. Sin Krid voli da nosi marokansku nošnju u školu, a ćerkica Zelda je slepa što je uvid u način na koji ona doživljava ideju stila. Obično kažemo da 'Zelda grli beskućnike' jer nema predrasude i prilazi svima da se pozdravi", kaže Gejl.
Upoznala sam muža sa kojim sa prošla mnogo toga. Moj rak, decu koja su rođena pre vremena, smrt oba moja roditelja i Zeldinih 11 operacija na mozgu. Oba deteta su mi rođena sa toksoplazmozom, parazitom koji utiče na oči i mozak. Oba deteta imaju cevčice koje odvode tečnost iz mozga, niz vrat, imaju ih i u stomaku, a ćerka mi ima i napade. Neka cev se pomeri, inficira joj se tkivo, ponovo drenaže. Sina Krida nam tada čuvaju prijatelji. Čovek počne da se pita "zašto uvek mi".
Onda mi neko kaže "Bog ti da je onoliko koliko možeš da podneseš, a ja ga opsujem jer je ovo previše. Da bih naučila dete šta je šolja morala sam glavu da joj ubacim unutra i dam da se popiški na ruku da bi shvatila gde šta treba da ide.
Najranjivije se osećam kada se muž Evan i ja posvađamo jer mi se tad čini da nisam voljena. Osećam da sam lepa kada sam pored svoje dece. Kada se probudim pored njih ujutru i legnem kraj njih uveče.
Odlučila sam da nakon uklanjanja grudi ne želim rekonstrukciju. To je bila pobeda mog samopouzdanja nad nesigurnošću. Dok sam odrastala ni moja majka ni sestre nismo imale velike grudi. Mama mi je savetovala da nosim brus sa jastučićima da bih delovala ženstvenije, a ja sam uvek odgovarala da sam ženstvena i bez toga. Kada je došao dan da mi se grudi uklone samo sam pomislila - pa, uklonite ih. Ovo sam ja sada i osećaj je sjajan. Ožiljci bole, a kao da ponekad osećam bradavice kojih više nema, ali u redu sam.
Nemam jajnike, nemam grudi, ali imam novo poglavlje koje sama menjam.
izvor: 24sata