“Mnogo manja je šteta da pojedinci ne plaćaju uslugu javnog prevoza, nego da kod građana izazivate revolt zbog prekomerne primene sile. Ljudi su poniženi i siromašni, a privođenje s lisicama na rukama im donosi dodatni stres. Da se razumemo, usluge moraju da se plaćaju i niko pristojan i normalan ne može se protiviti nameri GSP-a da poveća prihode od naplate karata. Međutim, neprihvatljivo je da se u tom cilju koristi prekomerna sila, kako se, svakako može okarakterisati sprovođenje građana s lisicama u stanicu policije radi indentifikacije”, smatra Dragišić i nudi rešenje:
“Regularna policija koristi silu samo u ekstremnim slučajevima. Njeni pripadnici su dobro obučeni kako da primene nenasilne metode za rešavanje određenih situacija. Istu obuku bi trebalo da prođu i komunalni policajci. Ne može se lisicama i pendracima naplaćivati karta za prevoz. I kontrolori GSP-a trebalo bi da prođu kroz sistem obuke za ophođenje prema putnicima. Oni nemaju pravo da nekome ograniče pravo na slobodu kretanja. Njihovo ovlašćenje je da zamole građanina bez karte da napusti vozilo”.
Dragišić posebno ističe još jedan problem: policija, uključujući komunalnu, nema prava da prosleđuje podatke građana trećem licu, kao što je u ovom slučaju privatna firma BusPlus. “Ta oblast je regulisana Zakonom o zaštiti podatak o ličnosti i Zakonom o ličnoj karti. Nedopustivo je policija bude servis privatnih firmi i interesa”, konstatuje profesor Dragišić.