Sedamdesetak građevinaca koji su radili za “Velestroj” i “Beometal” u Sibiru i širom Rusije, odali su u utorak, tačno u podne, poštu drugovima stradalim prošlog vikenda u požaru na gradilištu, na poluostrvu Jamal. Okupili su se ispred zgrade “Velestroja”, U Beogradu, na Surčinskom putu, da polože cveće i upale sveće. Ali i da pokupe radne knjižice!
Povodom tragične pogibije šest građevinskih radnika iz Srbije, koji su stradali u požaru na ruskom poluostrvu Jamal, Vlada Srbije proglasila je četvrtak, 12. februar 2015. godine za Dan žalosti u Republici Srbiji.
- Izbegao sam smrt za dlaku - kaže Predrag Jović (43), iz Starčeva, građevinski limar. - Krenuo sam za Srbiju noć pre nego što je izbio požar. Tek sam sleteo na surčinski aerodrom, kad su me pozvali prijatelji odande, da mi kažu šta se desilo. Da nisam otišao, bio bih mrtav, jer sam bio smešten baš u toj baraci gde su poginuli moji drugovi.
Jović kaže da je verzija da su radnici sušili odeću preko grejalica - nemoguća. Jer, zidne grejalice su toliko tanke da preko njih ništa ne može da se prebaci. A požar je krenuo iz “sušilke”, gde su im radna odela stajala okačena na dugačkoj šipci. Radnici sumnjaju na neispravne instalacije.
Jovanovićevi prijatelji, Dejan Rajić (28) iz Velike Plane i Filip Jeremić (23) iz Priboja, takođe su pokupili dokumenta i nemaju nameru više da rade za “Velestroj”. Tvrde da je struje na gradilištu nestajalo svaki čas, i da su se neposredno pred njihov povratak ruski građevinci žalili da su se posmrzavali bez grejanja.
Dejan Rajić, gipsar, radio je prvo na Jamalu, a odatle je prebačen na gradilište u oblasti Sabata. Tamo je pao sa skele, sa tri metra visine, i povredio kičmu:
- Terali su me da potpišem da sam pao s kreveta, inače će me pustiti, kako su rekli, da crknem tamo! Na kraju su me izlomljenog poslali u Srbiju. To im je bilo jeftinije nego da mi plate lečenje. Pre toga je jedan čovek umro od infarkta, jer nije mogao na bolovanje. Stalno je išao da mu mere pritisak, a oni su se pravili blesavi.
Vlasnik “Velestroja Moskva”, kako su nam potvrdili radnici, najbogatiji je hrvatski biznismen - Mihajlo Miha Perenčević. Kako hrvatski mediji pišu, u Rusiji gradi naftovode, zbog čega ga je bivši predsednik Dmitrij Medvedev odlikovao Ordenom prijateljstva. Na Beverli Hilsu ima ekskluzivni restoran, procenjen na šest miliona dolara. Biznis je razgranao iz Rusije, preko Londona, sve do Los Anđelesa, gde njegova supruga Sonja Perenčević drži restorane. Direktor “Velestroja Moskva” je još jedan Hrvat, Krešimir Filipović, kao i finansijski direktor Zlatko Penić. Direktor “Velestroja Beograd” je Rodoljub Jevđević.
I Branislav Gligorović (35), bravar, bio je devet i po meseci na istom gradilištu. Došao je kući pred Novu godinu, kada su im plate smanjene za trećinu:
- Tragedija koja se desila ovim ljudima, a sve sam ih poznavao, samo je prelila čašu! Svi smo očekivali da će se nešto desiti jer su uslovi života i rada strašni.
S njim stoje zavarivač Boban Bikić (25) i bravar Milan Lazarević (32) iz Rume. I oni daju otkaz. Kažu, “Velestroj” ih je prvo po pola godine držao sa turističkim vizama, pa su svakog meseca morali da prelaze u Kazahstan i vraćaju se. Da ih je uhvatilo imigraciono, pohapsili bi ih i proterali.
- Moj cimer je iste noći, čim je stigao, izašao oko ponoći do toaleta - seća se Bikić.
- Napao ga je neki pijani Rus i zario mu nož u stomak. Nisu mu dali da ide u bolnicu, nisu hteli da zovu policiju. Nudili su mu da leži 15 dana tu, a onda da ga prebace na drugo gradilište. U suprotnom, mora kući o svom trošku. Izabrao je ovo drugo.
Na sve ovo, menadžment “Velestroja” u Beogradu nema nikakav komentar. Nisu se obratili zaposlenima, nisu izašli da polože cveće, a reporteru “Novosti” portir je preneo da “niko ne želi da daje izjave”.
Izvor: novosti