Beograđanka Dragana Samardžić (27) svakog dana kupuje sitnice u maloj prodavnici iz kraja i obično ih plaća karticom. Tako joj je, kako kaže, lakše, jer ne mora stalno da odlazi do banke i podiže novac. To se, međutim, ne sviđa vlasniku prodavnice u kojoj se snabdeva.
- Pre neki dan prodavačica mi je rekla da joj je gazda zabranio da preko kartice naplaćuje iznose manje od 500 dinara, jer mu se ne isplati. Rekla mi je da je čuo da je uvedena provizija od 20 dinara na svaku kupovinu i da mu se ne isplati da na kiselu vodu koja košta 50 dinara, plati proviziju 20 dinara - objašnjava ona.
U jednom trgovinskom lancu objašnjavaju za “24 sata“ da su provizije banaka i dalje 2,5 do 3 odsto, u zavisnosti od vrste kartice, dok su u prodavnicama koje imaju velike promete nešto manje.
- U hipermarketima su provizije od jedan do dva odsto. Ali, i to je previše. Evropska komisija ograničila je nedavno proviziju na 0,3 odsto i ona važi u svim zemljama Evropske unije. To je šest, sedam puta manje nego kod nas. Zanimljivo je kako mi u procesu pridruživanja EU prihvatamo selektivno njihove zakon i pravila - kažu u tom trgovinskom lancu i dodaju da bi smanjenje provizija smanjilo i cenu artikala, a možda i povećalo ulaganja u razvoj poslovanja.
Sa druge strane, uvođenje fiksne naknade od 20 dinara po računu, nateralo bi male trgovce da potpuno odustanu od POS terminala koji omogućauju plaćanje karticama.
- Naši pazari su mali. Ljudi kod nas kupuju hleb, mleko, jogurt, cigarete... Prosečan račun je manji od 300 dinara i ne isplati nam se da dajemo 20 bankama. Sada toliko novca dajemo banci na račun od 1.000 dinara. Prvi ću izbaciti POS terminal ukoliko povećaju proviziju - kaže Bogdan Terzić, vlasnik jednog beogradskog mini-marketa.
Nadlanu / izvor: 24sata