Prepreku za očuvanje postojećih i podizanje novih vetrozaštitnih pojaseva u Srbiji, kako je navedeno, predstavlja nekontrolisana i nelegalna seča stabala zbog prikupljanja ogreva, proširenja obradivog zemljišta i bespravna gradnja, ali i nejasna podela nadležnosti oko toga ko je zadužen za sadnju drveća u tim pojasevima, za finansiranje takvih projekata i njihovo održavanje.
-Poslednjih 20 godina ima dosta primera krajnje bahatog i protivzakonitog uništavanja vetrozaštitnih pojaseva koji nisu sankcionisani.- kazao je profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić na javnom slušanju parlamentarnog Odbora za zaštitu životne sredine "Podizanje vetrozaštitnih pojaseva i zaštita od erozije".
Ristić je podsetio da se o tome više vodilo računa i pre Drugog svetskog rata, ali i u vreme socijalizma.
Ristić je rekao da problem eolske erozije mora da se rešava sistemski od republičkog do nivoa lokalnih samouprava, jer erozija nastala zbog vetra prisutna na čitavoj teritiriji Srbije, a da je dominantna na prostoru Vojvodine, gde se na 24.000 hektara prostire Deliblatska peščara, najveća u Evropi, a tu su i Subotičko-horgoška i Ramsko-golubačka peščara.
-Potrebno je da Srbija najpre izradi kartu erozija, koja je posledni put radjena pre više od 40 godina. Nakon toga treba da se uradi strategija prevencije zaštite od eolske erozije i napravi katastar postojećih zaštitnih pojaseva, kako bi se imao uvid u stanje na terenu.- kazao je on.
Ristić smatra da je važno i da se definiše ko je nadležan za podizanje tih vetrozaštitnih pojaseva, kao i ko će da finansira i da se stara o njihovom održavanju.
On je ukazao i da je od 2006. do 2013. godine godišnji novo ulaganja Srbije u biološke protiverozivne radove, u šta spadaju i vetrozaštitni pojasevi, iznosilo od 100.000 do 800.000 evra, dok su potrebe, utvđene nizom dokumenata, poput Prostornog plana Srbije, od 20 do 25 miliona evra godišnje.
Prema njegovim rečima, nedopustivo je i da Srbijašume i Vojvodinašume nemaju sistematizovana radna mesta za stručnjake koji se bave zaštitom od erozija, što je praksa u svim zemljama sveta.
Kako je dodao, trenutno se podizanje vetrozaštitnih pojaseva sporadično finansira od sredstava nevladinih organizacija, stranih donacija, samodoprinosa loklanih samouprava.
-Oko 75 teritorije Srbije je ugroženo različitim formama erozivnih procesa, a godišnje gubitak zemljišta zbog tog delovanja je oko 30 miliona kubnih metara, od čega eolska erozija odnese oko osam miliona metar kubnih.- kazao je on.
Ristić je rekao i da su istraživanja Šumarskog fakulteta, radjena u blizini Tavankuta, pokazala da je na branjenom prostoru, sa zaštitnim šumskim pojasom, eolska erozija bila do 20 puta manja nego na susednom lokalitetu koji nije imao takvu zaštitu.
On je naglasio da je nužno da najšira zajednica što pre shvati da vetrozaštitni pojasevi imaju višenamensku fukciju, i da osim zaštite poljoprivrednog zemljišta, čuvaju akumulacije iz kojih se stanovništvo sanabdeva vodom ili električnom energijom, kao i saobraćajnice od snežnih nanosa.
Kako je istaknuto na skupu, vetrozaštitni pojasevi mogu biti korisni za razvoj turizma, ali i za očuvanju autohtone flore i faune, dobra su zaštita od buke, štite vazduh od zagadjenja i ublažavaju efekte klimatskih promena.
Izvor: Ekokutak