Pastele i gušter

Da je više ovakvih otvaranja izložbi... Dok se svi odlično provode, smeju, uživaju u tempera-plavim koktelima, s jednog zida ih greju vesele boje nekoliko pastela i jednog guštera

U malom, prijatnom, nikako tipičnom ''na uglu Strahinjića Bana i Tadeuša Košćuška'' kafiću ''Radionica +'', svakog meseca drugi mladi umetnik/umetnica dobije priliku da iz mira svog ateljea ili, verovatnije, sobe iznese deo sebe i pokaže ostalima. Ovoga puta je to dvadesetšestogodišnja Tamara Piper, diplomirani psiholog, divan talenat i neko kome je uspelo da od otvaranja izložbe napravi fenomenalnu žurku. 

Tamara slika ceo život. Koristi razne tehnike, ali najviše uživa u pastelu. To se i vidi na radovima izloženim u ''Radionici +''. Ima ih, na žalost, nekoliko, ali sasvim dovoljno da gostima kafića skrenu pogled na jedan divan šareni svet na jednom ne tako divnom braon drvenom zidu. Eto jednog lepog razloga za izložbu u ''negalerijskom prostoru'' kome treba s odobravanjem prići, jer koncept i te kako ima smisla. Vrlo jednostavno: Bgd krije mlade talente svuda, daleko od art puteva koje su pregazili mnogi, a ovo im je jedna od svega nekoliko šansi da se otvore publici, koju ne treba potcenjivati nikada, čak ni kada gleda slike, dok uživa u kafi.

Među pastele, na kojima je Tamara sa zadivljujućom iskrenošću predstavila neke svoje prijatelje, razne utiske i jednog slona koga zavolite na prvi pogled, ''uleteo'' je i jedan kolaž na kome je predstavljen Gaudijev gušter iz Barselone. Začinio je erupciju boja baš koliko treba. 

Svi su s oduševljenjem pogledali slike, prokomentarisali, a mnogi su se i raspitivali kako da postanu vlasnici nekog Tamarinog pastela. Ali, slonče ima vlasnika. I ostali najprivlačniji radovi su poklonjeni. Posle pohvala prisutnih i pozitivne atmosfere, koja je postala retkost na otvaranjima izložbi afirmisanih umetnika, očekujemo da će najbolje ideje izuzetno talentovane Tamare Piper tek biti realizovane.

Kada umetnici osmeh ne silazi sa lica, frizura joj ostane perfektna celo veče, gosti se super provedu i, poslednje, ali najbitnije, požele jednu sliku – možemo samo reći: Bravo! Kad će veća izložba? 

Katarina Milovanović