Bilo je, naravno, u Češkoj događaja, ali protekle 2006. godine, kao događaj godine nametnuo se bez premca onaj koji se nije ni desio.
Češki političari ni sedam i po meseci od redovnih parlamentarnih izbora nisu uspeli da sastave vladu koja bi imala šanse na vladanje duže od života vilinog konjica, a ni da preseku izborni pat vanrednim parlamentarnim izborima. I ti je, po oceni Čeha, događaj godine, ne samo 2006. godine
Prosečni gospodin Novak bio je prvo tokom leta zgađen i frustriran svojim političarima, ali kako je proticao mesec za mesecom a perspektivne vlade ni od korova, počeo je da se smeje.
"Znate li koja je najveća nevladina organizacija na svetu? Češka Republika", kola po pivnicama i kafanama širom Češke, pošto se ispostavilo da privreda i bez vlade radi kao švajcarski sat, isplaćuje se socijalna pomoć, građani plaćaju porez, vojnici idu u misije na Kosovo ili Avganistan, a gradski saobraćaj funkcioniše na minut po redu vožnje.
Posle osam godina češke socijaldemokratije na vlasti, 2. i 3. juna prošle godine na izborima pobedila je desnica. Konzervativcima iz Građanske demokratske stranke trenutnog premijera Miroslava Topolaneka obio se, međutim, o glavu pokušaj iz 1998. godine da u proprocionalni izborni sistem unesu elemente većinskog. Da izborni sistem nisu dirali, sada bi imali četiri glasa komotne većine. A Česi vladu.
Ovako, tačno polovinu donjeg doma, 100 poslanika, ima koalicija konzervativaca, demohrišćana i zelenih, a isto toliko blok levice, socijaldemokrate bivšeg premijera Jiržija Paroubeka zajedno sa nereformisanim komunistima.
Ta pat pozicija ipak ne bi bila nerešiva, uz malo dobre volje, državničke zrelosti i tolerancije manjinske vlade, kakvu je već jednom, 1996. godine bio prinuđen da sastavi tadašnji premijer Vaclav Klaus.
Ali glavni rivali, konzervativci i socijaldemokrate, iskopali su tako dubok jaz u predizbornoj kampanji i postizbornim cenjkanjima da su ovih dana poslednje pregovore o tome da li će proći trenutna, već druga po redu od izbora vlada Topolaneka, morale u svojevrsnom političkom rialiti šou direktno da prenose TV kamere, da plavi i narandžasti uopšte sednu za sto.
"Mogli smo da za vas sastavimo vladu. Lepu. Ali rekli smo NE", stekla je neviđenu popularnost anonimna parodija sa Topolanekom i Paroubekom na božićnu reklamu mobilnog operatora "Vodafon" koja se krdom lažnih irvasa, psićima čivavama sa plišanim rogovima rugala obećanjima svoje konkurencije.
"Vodafonu" je sjajna reklama donela 125.000 novih klijenata, ali Česima nije vladu. a ni sada, sedam i po meseci od izbora, ne zna se da li su nedavno imenovani ministri desnice i centra samo lažnjak, poput "Vodafonovih" irvasa-čivava.
Svi praznici na koje je izborni pobednik premijer Topolanek obećavao Česima da će znati na čemu su, Nikoljdan, Božić, Nova Godina, Tri kralja, probijeni su. Kako premijer sve nekako bira verske praznike za svoja obećanja, a svi veliki su u Češkoj prošli, prosečni gospodin Novak se plaši da će se ovoj političkoj farsi smejati najmanje do Uskrsa.
Daša Pavlović