Pitao jednom učenik učitelja: "Tako si mudar, uvek si dobro raspoložen, nikada se ne ljutiš. Pomozi mi da i ja postanem takav."
Učitelj je pristao i zamolio učenika da donese krompir i jednu vreću.
"Kada se na nekoga naljutiš i uvrediš se", reče učitelj, "uzmi jedan krompir, pa na njemu napiši ime čoveka s kojim si se posvađao, a onda stavi krompir u vreću."
"I to je sve?" upita učenik iznenađeno.
"Ne", odgovori učitelj, "potrebno je da uvek sa sobom nosiš tu vreću i svaki put kada se osetiš uvređeno stavi u nju krompir."
Učenik je pristao. Prošlo je neko vreme. Vreća se punila krompirima i postala je poprilično teška. Bilo je vrlo nezgodno da je stalno nosi sa sobom. Uz to, krompiri su počeli da se kvare. Neki su istrulili i širili neprijatan miris. Učenik je došao kod učitelja i rekao:
"Nemoguće je ovo nositi sa sobom. Vreća je preteška, a krompir se pokvario."
Učitelj je odgovorio:
"To isto se događa i u tvojoj duši. Kada se na nekoga naljutiš, uvrediš, u tvojoj duši se stvara težak teret iako ga odmah ne primećuješ. Zatim teret postaje sve veći. Postupci se pretvaraju u navike, a navike u karakter koji rađa poroke koji zaudaraju. I lako bismo zaboravili na taj teret da ne postaje suviše težak da ga stalno nosimo sa sobom.
Dao sam ti mogućnost da sa strane promatraš ceo taj proces. Svaki put kada odlučiš da se posvađaš, uvrediš ili da nekome naneseš uvredu, razmisli da li ti je taj teret potreban."
Nadlanu / izvor: ženskikutak