Bad je izgubio svoju ženu Elizabet pre nekoliko godina. Bili su u braku 55 godina. Duže od pola veka. A on je dao obećanje - zauvek.
Kada je ona umrla platio je da se napravi memorijalna klupa na koju je svaki dan dolazio sa buketom belih rada. Svaki put kada bi se opraštao od tog dragog mesta rekao bi "vidimo se sutra, srećice. Volim te. Uvek jesam, uvek i hoću", otkrio je deka za CBS.
Ništa ga nije moglo sprečiti. Čak ni sneg koji je okovao Viskonsin. Star i malaksao nije mogao da prti kroz smetove, ali je uredno dolazio. Prišao bi dokle mu je nanos dozvoljavao i čežnjivo gledao u klupu držeći bele rade. Krajičkom oka dva čistača Džerod Ebert i Kevin Šulc primetili su deku koji je svakodnevno dolazio. Kada su shvatili o čemu se radi, uzeli su lopate. Deku je sutradan sačekala staza, specijalno očišćena do njegove klupe.
Svakog dana kada bi videli pahulje, Kevin i Džerod bi se šunjali ka klupi kako deka ne bi znao ko mu čini ovo dobro delo.
"Jednog dana sam krenuo ka klupi i predamnom video stazu. Kolena su mi klecnula. Nisam mogao da verujem da je neko to učinio za mene", rekao je deka.
Dvojica radnika su skromno reagovala.
"Obojica smo bili pogođeni njegovom posvećenošću. Zamislite, dolazio je i dalje iako nije mogao da priđe klupi", rekli su radnici. Džared je dodao "ima tog nečeg svetlog u čoveku što mu daje nešto sudbinsko neku svrhu, a ja mislim da je to da pomažemo jedni drugima", rekao je radnik.
U međuvremenu, na jednoj klupi u Viskonsinu stoji cveće. Za Elizabet. Zauvek.
Nadlanu / izvor: 24sata