Miloš Biković ima pravo na svoju viziju sveta čak i kada je ona sasvim tragična. Da potencijalno dobru karijeru glumca sa urbanim šmekom preokrene u nešto što je arhaičnije i nazadnije od životne filozofije Ivana Bosiljčića. Da daje nebulozne izjave, obilazi duhovnike, snima ruske bajke i ekranizacije treš literature koja podilazi najnižem ukusu. Niko mu ne brani da živi u vakumu svojih predrasuda i u granicama sveta koji je uzak kao kocka šećera.
Može čak i tako ružno da uvredi žene na dan koji obeležava ceo svet i to u nečemu što valjda samo on smatra čestitkom. Žene koje su, uzgred budi rečeno, njegova jedina publika. Žene zahvaljujući kojima još uvek može da se pretvara, ne i da glumi jer je više nego providno, da je mačo tip. Pa i da u toj najbednijoj i najretrogradnijoj varijanti mačizma pretera preko mere ne samo dobrog ukusa već i elementarnog civilizacijskog nivoa.
Dok muškarci konstruišu svemirske brodove žene su, u viziji ovog "alfe", odlične u savijanju mesa u oblogu od kupusa. Sve ostale njihove "funkcije", te uopšte svrha postojanja su u majčinskom pogledu, sestrinskom zagrljaju i poljupcu neveste - smatra glavni glumac likova romana Mir Jam. Dakle, sve drugo što kod žena vredi - VREDI U ODNOSU NA MUŠKARCE.
Osim pomenute sarme, žene same po sebi, svetu ne mogu dati ništa. Ipak, nije sve tako crno. Srećom što imaju matericu, žene čovečanstvu mogu dati još MUŠKARACA - odnosno kreatora električnog kola, pronalazača cepanja atoma, svega zahvaljući čemu čovečanstvo ide napred. Sarme i muškarci. Onima koje danas praznuju mladi glumac odriče bilo kakvu INTELEKTUALNU SPOSOBNOST, KREATIVNOST, UMEĆE, TALENAT. E da, i lepe su! Čine svet lepšim jer eto Bog tako hteo ali pun smisao dobijaju tek dok sa rukama u kiselom kupusu majčinsko-sestrinsko-nevestinski miluju muško s kojim su u srodstvu.
I to je poruka jednog od onih koji dolaze. Mladog čoveka iz 21.veka. Poruka ili poruga? Nemoć, zatupljenost i neznanje pre svega. Jer da nije bilo tog 8.marta ni njegova majka, sestra, nevesta (?) danas ne bi mogle da sede za računarom, da mu budu koleginice na filmu, da žive životom ravnopravnim sa muškarcima i dostojnim ljudskih bića. S obzirom da ih ograničava na sarme i rađanja muškarca, uz obaveznu lepotu, Biković verovatno misli da sve to ženama i nije bilo potrebno.
M.Š