LEKARI i druga lica medicinske struke odgovorna su za štetu kada, svojim ponašanjem u pružanju zdravstvene zaštite suprotno pravilima savremene medicine i zdravstvene prakse, prouzrokuju smrt, telesnu povredu ili pogoršanje zdravstvenog stanja pacijenta. Ako je za to odgovorna i zdravstvena ustanova, bila ona privatna ili državna, njihova odgovornost je solidarna.
Ovako glase sasvim novi članovi koje donosi Prednacrt građanskog zakonika, kojima će, obećavaju u Ministarstvu pravde, biti znatno proširena zaštita oštećenih. Prednacrt će se, posle devet godina pisanja zakonika, sredinom aprila konačno naći na javnoj raspravi. U radnoj grupi navode da mnogobrojni slučajevi iz svakodnevnog života i teške posledice zbog propusta i grešaka medicinskog osoblja pokazuju da je potrebno redefinisati profesionalnu odgovornost lekara.
Prednacrt kaže i da se odgovorno lice može osloboditi odgovornosti ako dokaže da je postupalo s povećanom profesionalnom pažnjom ili da je šteta nastala isključivo krivicom pacijenta ili trećeg lica. Profesionalna odgovornost se ne može unapred, ugovorom, isključiti ili ograničiti. Proceni profesionalne odgovornosti, osim lekara, podležu i inženjeri, veterinari, arhitekte, javni beležnici, izvršitelji, advokati i drugi.
Značajna novina je i određivanje naknade štete po kriterijumu "pravičnosti". Ako visina štete ne može tačno da se utvrditi, sud može da je odredi po pravičnosti, "vodeći računa o svim okolnostima slučaja".
Jedan alternativni član predviđa i zaoštrenu odgovornost organizatora sportskih i drugih priredbi, kao i proširenje njihove odgovornosti i u slučaju oštećenja stvari.
Novosti ima i u vezi sa obligacionim odnosima, pa je Prednacrtom izričito propisano da ugovor obavezuje ugovorne strane isto kao zakon. To znači da se on mora poštovati kao i svaki važeći zakonski akt.
Odeljak o nasleđivanju predviđa blagovremeno planiranje raspodele imovine za slučaj smrti, pa tako, osim testamenta, dobijamo i ugovor o nasleđivanju. Supružnici će moći da sačine unapred ovakav ugovor i time otklone potencijalne sporove koji se često dešavaju u praksi posle smrti jednog od njih. U Prednacrtu su predložene i odredbe kojima se obezbeđuje zaštita domaćih naslednika u slučaju postupka nasleđivanja u inostranstvu.
Prednacrt bi, između ostalog, trebalo da zabrani fizičko kažnjavanje dece, otvori vrata za eutanaziju i surogat materinstvo, legalizuje crkveni brak... Predviđene su i nove odredbe o materinstvu i očinstvu u slučaju začeća uz biomedicinsku pomoć, razrađena su rešenja vezana za vanbračnu zajednicu, kao i odredbe o usvojenju, posebno kada je usvojitelj strani državljanin. Planirana je i institucija nepotpunog usvojenja, kao i formiranje alimentacionog fonda za zaštitu dece čiji roditelj izbegava plaćanje izdržavanja.
Prednacrt ima oko 2.750 članova, od kojih je 400 alternativno. Sastoji se iz pet celina: opšti deo, porodični odnosi, nasleđivanje, stvarno-pravni i obligacioni odnosi.
Nadlanu / izvor: Novosti