Oba umetnika nam predstavljaju svoj zanos, svako na svoj način, intimistički, gotovo poput dnevnika, koji uvek čitamo sa nekom vrstom radoznalosti.
Dominantna plava boja, koja ima važno mesto u slikarstvu Aleksandre Puzić,zapravo je topla, a ne hladna. U zanosu strasti, figure na Aleksandrinim slikama se međusobno spajaju i tope, stvarajući metafizički prostor sačinjen od mističnih bića poput duhova ili vila.
Rastko Vidović svojim intenzivnim koloritom i jakim kontrastima predstavlja portrete koji komuniciraju, kako međusobno, tako i sa posmatračima, ali se, dakako I međusobno prožimaju. Rastkovi radovi odišu kirhnerovskom ekspresijom koja ne miruje već gradi i stvara.
Aleksandra i Rastko koračaju odlučno stazama stvaralačke likovnosti i iako mladi, oni su već zreli stvaraoci i najbolji su primer da znanje ne dolazi s godinama, već iz iskustva. Njihovo vreme tek sledi, a njihove buduće radove treba čekati sa istraživačkim nestrpljenjem i intezivnom radoznalošću.
Aleksandra i Rastko takodje saradjuju s bendom Malamadre,koji je trenutno u usponu na beogradskoj sceni.