Homeopatija: Prevara ili lek?

DOK zvanična medicina sve više prihvata alternativne metode u lečenju pojedinih bolesti, i dalje postoje velike nedoumice dometa homeopatije. Iako je ona sve zastupljenija, posebno u Evropi, od stručnjaka i naučnika sa drugih kontinenata stižu oštre kritike, ali i naučni dokazi kojima žele da opovrgnu dejstvo ove grane integrativne medicine.

Poslednje u nizu je istraživanje Saveta nacionalnog zdravlja i medicine u Australiji, koji tvrde da homeopatski lekovi nisu ništa delotvorniji od placeba.

Homeopatija se zasniva na premisi da supstance koje izazivaju bolesti mogu da postanu lekovi kada se razblaže u vodi ili tinkturi na bazi alkohola.

Ove tvrdnje su raspršene mnogim studijama koje su sproveli stručnjaci australijskog Nacionalnog saveta temeljno analizirajući 225 medicinskih istraživanja i 1.800 naučnih radova o homeopatiji.

Prema proceni Saveta, alternativna medicina ne leči hronična oboljenja, niti one poremećaje zdravlja koji su već ozbiljni ili to mogu da postanu. Savet je utvrdio da nema čvrstih dokaza koji pokazuju da je homeopatija efikasnija od šećernih pilula ili drugih placeba.

Kako bi osigurali da studija bude nepristrasna, australijski Nacionalni savet pozvao je još jednu nezavisnu kompaniju da učestvuje u analizi kojom je ispitivana efektivnost homeopatije.

Iz Saveta ističu da se zbog toga ni ranija istraživanja koja su pozitivno ocenila efekte homeopatije ne mogu uzeti kao pouzdana, niti mogu da opravdaju homeopatske metode lečenja.

Izvršni direktor Varvik Anderson izjavio je da nema validnih naučnih dokaza da je homeopatija delotvorna.

- Ljudi koji se opredele za homeopatiju mogu da ugroze svoje zdravlje ukoliko odbiju odgovarajuće lečenje - upozorio je Varvik.

Bolesti poput astme, migrene, stresa i prehlada su testirane na homeopatsko lečenje i utvrđeno je da ono nije ništa efikasnije od lažnih lekova.

Iako se homeopatija pokazala uspešnijom od placebo efekta kod bolesti poput HIV-a, hroničnog umora, čireva i depresije, za to nema dovoljno pouzdanih dokaza. Tretman može da se smatra uspešnim ukoliko dovodi do poboljšanja zdravstvenog stanja, a nema nikakve veze sa placebo efektom.

Predsednik Radne grupe za homeopatiju u okviru Saveta nacionalnog zdravlja, profesor Pol Glaziju, kaže da se nada da će ovo saznanje da odvrati privatna osiguravajuća društva da pacijentima nude popuste na homeopatske tretmane, a farmaceutske kuće da razmisle o njihovoj nabavci.

- Svestan sam da će biti mnogo onih koji će reći da je sve ovo zavera protiv zagovornika homeopatije - kaže dr Glaziju. - Ipak, nadam se da će biti i mngos razumnih koji će barem da preispitaju odluku da li će ubuduće da prodaju ili koriste homeopatske preparate.

Analiza 1.800 naučnih radova u kojima se tvrdi da je homeopatija efikasna pokazala je da su sprovedena istraživanja imala premalo učesnika, bila su loše osmišljena sa slabom kontrolom podataka i izuzetno nepreciznim rezultatima, navodi se u izveštaju Saveta.

Odgovarajući na zaključke Nacionalnog saveta, Australijsko homeopatsko udruženje (AHA) ukazuje da se oko milion Australijanaca leči homeopatijom, i da bi Savet trebalo da uradi obimnije istraživanje o dejstvu ove alternativne metode.

Mnoge naučne i nenaučne studije do sada su se bavile homeopatijom. Do danas nije pronađen nijedan valjan dokaz da se slično leči sličnim, da voda zadržava "sećanje" na hemijske supstance koje se u nju stave, niti da homeopatski rastvori imaju farmaceutsko dejstvo. Ono što su studije pokazale je da homeopatski preparati, uz kvalitetan razgovor empatičnog praktikanta sa pacijentom, mogu da izazovu placebo odgovor koji pomaže nekim osobama da se osećaju bolje.

Pojedinačne studije se, međutim, ne računaju previše u medicini. Time su se vodili i naučnici iz čuvene "Kokrejn organizacije" (međunarodna neprofitna organizacija u oblasti medicine osnovana s ciljem da ustanovi koliko su delotvorne određene terapije i lekovi, kako deluju u odnosu na druge lekove i terapije za istu bolest i kakva su njihova neželjena sporedna dejstva). "Kokrejn organizacija" se bavi sistematskim istraživanjem delovanja medicinskih tretmana koji se koriste za preventivu, lečenje i rehabilitaciju. To znači da se obrađuju sve relevantne i dostupne studije o određenom tipu lečenja neke bolesti.

Od 2008. godine ova organizacija je uradila seriju studija u kojima nije pronašla nijedan dobar dokaz da homeopatija leči grip, hroničnu astmu, demenciju, sindrom nadražajnih creva. Utvrdili su samo da homeopatija može da pomogne kod nekih kožnih tegoba uzrokovanih radioterapijom ili hemoterapijom, ali da su potrebni dodatni eksperimenti da bi definitivno i potvrdili ove benefite.

Komitet za nauku i tehnologiju britanskog parlamenta je 2010. godine objavio izveštaj o homeopatiji za potrebe državne Službe za zaštitu zdravlja. Oni su, na osnovu rezultata svojih istraživanja, zaključili da su principi homeopatije "naučno neverovatni".

Šećerne pilule i drugi homeopatski preparati sadrže male količine supstanci, tako da ne mogu da izazovu štetne sporedne efekte. Ipak, homeopatija možda nije tako bezazlena. Edzard Ernst, britanski kritičar alternativne medicine, je 2012. godine objavio rad o štetnim efektima nastalim nakon upotrebe homeopatskih lekova. U studiji je učestvovalo 1.159 pacijenata. Četiri su umrla. Često korišćenje homeopatskih lekova odložilo je klasičnu medicinsku terapiju, što je ove pacijente dovelo do smrti, tvrdi on.

U njegovoj knjizi "Trik ili lek", u kojoj je opisao svoje istraživanje, Edzard je naveo primer žene koja je učestvovala u studiji, a lečila se homeopatijom od kancera. Umrla je, kako on tvrdi, jer adekvatan medicinski tretman nije otpočela na vreme.

I švajcarske zdravstvene ustanove su takođe zaključile da homeopatija nije dovoljno efikasna da bi je država finansirala.

Nadlanu /izvor: Novosti

homeopatija