Priča koja kruži internetom, iako možda nije istinita, sigurno će vas rastužiti i naterati da se zapitate koje su zaista prave vrednosti u životu.
“Čovek se sa posla vratio kasno, umoran i nervozan. Njegov 5-godišnji čekao ga je na vratim, spreman da ga pita nešto.
SIN: “Tata, mogu li nešto da te pitam?”
OTAC: “Da, naravno, reci, šta je?”
SIN: “Tata, koliko zarađuješ na sat?“
OTAC: “To se tebe ne tiče. Zašto me to pitaš?”
SIN: “Samo sam želeo da znam. Molim te, reci mi, koliko zarađuješ na sat?”
OTAC: “Ako već moraš da znaš, zarađujem 50 dolara na sat.”
SIN: “Tata, molim te, možeš li da mi pozajmiš 25 dolara?”
Ovo je razbesnelo oca. “Ako je jedini razlog što me pitaš da ti pozajmim 25 dolara taj da možeš sebi da kupiš nekakvu igračku ili sličnu besmislicu, okreni se i idi u sobu i razmisli zašto si tako sebičan. Ja ne radim svaki dan za takve dečije idiotarije!”
Dečak je tiho otišao u sobu i zatvorio vrata. Čovek je seo i postao još ljući zbog dečakovog pitanja. Kako se usuđuje da pita takva pitanja samo da bi dobio novac?! Nakon nekih sat vremena, malo se smirio pa razmislio: Možda mu je nešto stvarno trebalo za tih 25 dolara. Stvarno ne pita često za novac. Čovek je otišao u njegovu sobu i otvorio vrata.
“Jesi zaspao, sine?”, upitao je.
“Ne, tata, budan sam” odgovori dečak.
“Razmišljao sam, možda sam bio prestrog prema tebi malopre. Imao sam težak dan i iskalio sam se na tebi. Evo ti 25 dolara koje si tražio.”
Dečak se uspravio, smešeći se. “Oh, hvala ti, tata!”, povikao je, i tada je izvukao snop zgužvanih novčanica. Kad je video da dečak već ima novac, opet je počeo da se ljuti. Dečak je polako izbrojao svoj novac i pogledao oca.
“Zašto si tražio još novca, ako ga već imaš?”, planu otac
“Zato što nisam imao dovoljno, a sada imam. Tata, sada imam 50 dolara. Mogu li da kupim sat tvog vremena? Molim te, dođi sutra kući ranije. Želim da večeramo zajedno” odgovori dečak.
Otac je bio slomljen. Zagrlio je sina i molio ga za oproštaj.
Ovo je samo kratak podsetnik za sve vas koji naporno radite. Ne smemo dozvoliti da vreme prolazi mimo nas, a da ne provedemo neko vreme sa ljudima koji nam puno znače, koji su bliski našem srcu.
Da umremo sutra, kompanije za koje radimo će nas lako zameniti, ali porodici i prijateljima koji ostanu za nama nedostajaćemo do kraja života
Nadlanu / izvor: magazin.ba