Kad ga vrgoše u oganj, oganj se rashladi nevidljivom rosom, i mučenik nepovređen stajaše posred ognja i pojaše Bogu hvalu. Tada mu strugaše telo gvozdenim četkama, dok se kosti ne zabeleše, no mučenik nezlobivo i trpeljivo trpljaše. Gledahu muke mučenikove njegov Faust i Disiderije, i plakahu za duhovnim ocem svojim.
Tada i njih vezaše, pa zajedno sa episkopom u grad Puteol dovedoše, i u tamnicu baciše. U istoj tamnici behu Hrista radi i đakoni Puteolski Prokul i Sosije, i dva prosta čoveka hrišćanina Evtihije i Akution. Svih sedam baciše sutradan pred zverove.
No zverovi ih se i netaknuše. Tada ih sve mačem posekoše, a hrišćani grada Neapolja prenesoše tajno telo sv. Januarija u svoj grad i česno položiše u crkvu.
Do dana današnjega bezbrojna čudesa pojaviše se na grobu ovoga svetitelja. Između mnogih čudesa zapamćeno je i to, da je jedna bedna udovica, kojoj beše umro jedinac sin, uzela iz crkve ikonu sv. Januarija i položila na svoga mrtvog sina ridajući i moleći se svetitelju. I sin joj ožive. Česno postrada sv. Januarije 305 god.
Tropar (glas 4):
Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Januarije: Moli Hrista Boga da spase duše naše.
Nadlanu