U intervjuu za sajt i100.co. uk, Džejk, koji živi u Sidneju, kaže da su prve simptome Pikove bolesti - oblik demencije - primetili kada je majka imala 48 godina, ali da su lekari mislili da su oni posledica menopauze.
“Prvi put smo primetili da je u pitanju nešto ozbiljno kada su mama i tata živeli u Torontu. Mama je otišla po njega i izgubila se.”
Džekl, međutim, poručuje obolelima i njihovim porodicama “da budu zahvalni za svaki dan i da posmatraju stvari sa svetlije strane”, jer “ima mnogo programa i usluga koji mogu da pomognu.”
Džeki je nekada bila stravstveni motociklista, ali posle paranoičnog napada 2011, kada umalo nija izazvala saobraćajnu nesreću, više nije smela da vozi.
Džejk kaže da je majka sve slabija i da konverzacija ne postoji. Ipak, voli da razmenjuje nežnosti s 14-mesečnim unukom.
“Veoma je pažljiv prema njoj, zna da je posebna”, kaže Džejk.
Džeki sada veoma retko hoda i mnogo je smršala.
“Oči su joj često zatvorene, a kada su otvorene, zuri u prazno”, kaže Džejk.
“I danas se ponekad smeje. Ne znam zašto. Nadam se da će uskoro umreti.”
Iako ove reči ne zvuče optimistično, on savetuje dementnim osobama da se koncentrišu na sopstveno zdravlje i blagostanje, da se čuvaju depresije i nađu snagu da nastave.
“Uspomene će možda izbledeti kod obolelih od demencije, ali će nastaviti da žive u sećanju njihove porodice i prijatelja”, kaže Džejk.
Izvor: blic.rs