Kad ste snimili prvi album?
Prvi album smo snimili kad sam imao 17 godina, nisam znao toliko o životu, o muzici... Samo sam izbacio iz sebe. S godinama naučiš neke nove akorde, upoznaš ljude, pročitaš knjige, pogledaš dobre filmove. Život te odvuče u neke pravce, to upijaš kao sunđer i sve to prebacuješ na papir, sada na kompjuter. Sigurno bih menjao neke stvari u ranijim pesmama, ali se njih ne stidim. To su bile emocije zabeležene u trenutku, note zabeležene u trenutku i mi stojimo iza svake svoje pesme.“
Mnogi kažu da vas je pesma Tango proslavila? Kako vi to komentarišete?
Ne znam da li je najbolja, ali je dobacila najdalje. U suštini, pesme sa prvog albuma su krčile put pesmi “Tango“ da zakuca u tom trenutku. Mislim da nam to nije vrhunac karijere, to je vrhunac jednog dela, a zanimljivo je to što sam je komponovao na klaviru, iako sam sve prethodne uradio na gitari. Posle 15 godina me je nešto puklo da napišem pesmu na klaviru, hvala bogu što je bilo tako. Izašle su note tanga, asociralo me je na neki ples i pisao sam na kojim suludim mestima bih plesao sa osobom do koje mi je jako stalo. Pokazalo se da ima sličnih ludaka, tako da se pesma lepo primila.
Koliko vam znače nagrade?
Kada bend u nekoj rupi komponuje, pa ide u studio, snima pesme, objavljuje singlove spotove, nagrada dođe kao šlag na tortu. Sve te statue gode egu, kasnije skupljaju prašinu u sobi ili studiju. Nagrade ne donose posao, posao donose pesme, ako imaš dobru pesmu, ako je publika prepozna, ako dolazi na koncerte, onda imaš posao.“
Najzanimljivije putovanje sa bendom?
Bilo je to putovanje u Francusku iz Crne Gore koje je trajalo danima. Ujedno je i najbolje i najgore putovanje.
Najbolja riba na regionalnoj sceni?
Ima ih mnogo pa ne bih nikoga posebno izdvojio
dum