Proizvođači kajsija i višanja prošle godine su zadovoljno trljali ruke, ali ih je ove godine rod izdao. Višnje su rodile svega trećinu u odnosu na ranije, dok je u čačanskom kraju i po celoj Vojvodini bolest zahvatila gotovo cele grane i opustošila kajsije. Ako je za utehu, proizvođači ove godine u izobilju očekuju paradajza, jagoda, trešanja, bresaka, lubenica... Tvrde da će ovo voće i povrće zbog veće ponude i roda biti jeftinije i za trećinu, ali i da će za razliku od prošle godine u izobilju biti meda.
Ni za lek
- Prošle godine smo podupirali grane kajsija da se od roda ne bi slomile. Ove godine kajsija neće biti ni za lek jer su nakon cvetanja i formiranja plodova grane počele da se suše. Stabla višnje nisu dobro ni cvetala, pa bi rod mogao da bude najmanje upola lošiji nego prošle godine. Krušaka i bresaka će biti, jagode i trešnje već su prevazišle dobra očekivanja, a i orasi su dobro rodili - kaže M. Radinović koji na Fruškoj gori ima voćnjak na površini od jednog hektara.
Niže cene
Prodavci na pijacama kažu da se već sada vidi da će voće i povrće biti dosta jeftinije. Jagode prve klase sada se mogu kupiti i za 100 dinara, trešnje za 150, a to je, kako tvrde, i upola jeftinije nego 2014.
- Ponuda je veća što zbog dobrog roda, što zbog sve više zasada jagoda. Jagode već prve godine počinju da rađaju i donose dobru zaradu, pa je sve više proizvođača, a raste i uvoz iz Makedonije. S druge strane, kupovna moć građana sve je niža. Ljudi kupuju i po 200 grama trešanja, vidi se da narod nema para, pa beže u velike markete gde je jeftinije - kaže baka Miljana iz Slanaca koja na Bajlonijevoj pijaci u Beogradu godinama prodaje sezonsko voće i povrće. Dodaje da će zbog pada standarda jeftiniji biti i paradajz koji je prošle godine usred sezone držao cenu od 120 dinara, a će da kupcima biti pristupačnije paprike, krastavci, tikvice...
Vreme povoljno
Profesor na Poljoprivrednom fakultetu Miladin Ševarlić kaže da su meteorološki uslovi do sada bili pogodni po većinu voća i povrća, ali da rod mnogih poljoprivrednih kulutra kao i proizvodnja meda zavisi od toga koliko će još biti kiše.
- Bagremovog meda biće sigurno. Ako se nastavi kišno vreme, pitanje je hoće li biti meda od suncokreta i lipe. Kiša je, setimo se, prošle godine napravila katastofu - kaže Ševarlić.
Maline nepoznanica
Veliki problem i nepoznanica su maline. Mlan Radojičić, potpredsednik Udruženja malinara “Vilamet”, kaže da je ovogodišnji rod malina gotovo uništen zbog grada koji je u dva napada pogodio centralnu Srbiju. Radojčić tvrdi da je u zapadnoj Srbiji, prema nezvaničnim procenama, uništeno oko 80 odsto zasada.
Nadlanu / izvor: Blic