Čak su i Rimljani i stari Grci za masline vezivali užitak, radost i zdravlje. Do danas se po tom pitanju nije ništa promenilo, tvrdi bečki zdravstveni stručnjak profesor Hademar Bankhofer. Masline sadrže vitamine A, B1, B2 i B6, folnu kiselinu, pantotensku kiselinu i vitamin C. One su takođe bogate mineralnim sastojcima: magnezijumom, kalcijumom i kalijumom i mikro elementima: fosforom, sumporom i gvožđem.
Masline jačaju protiv stresa i protiv prehlade su delotvornije od vitamina C, smatra Bankhofer. Konzumiraju masline mogu se smanjiti vrednosti LDL-holesterola, ojačati srce i krvotok, aktivirati jetra i žuč, može se osloboditi otrova, smanjiti visok krvni pritisak i ublažiti reumatski bolovi.
Otkada je tačno čovek počeo da konzumira masline nije poznato. Pretpostavlja se da se u antičko doba rodila ideja da se masline cede radi dobijanja ulja. Masline se ne mogu konzumirati tek ubrane, već nakon šest meseci pošto odstoje u desetoprocentnom slanom rastvoru.
Nedavno je otkrivena još jedna korisna supstanca u maslinama – ekstrakt flavonoida tzv. oleuropein koji daje blago gorak ukus maslini. Ta supstanca sadrži značajan spektar polifenola koji suzbijaju i neutrališu slobodne radikale u organizmu.
(Compress)
BEČ, 27.oktobra 2009.