Pošto smo jako velika porodica, oduvek se podrazumevalo da se sve završi u “pravo vreme”, od školovanja, zaposlenja, pa do formiranja porodice. Međutim, stric Ivko je uvek nekako štrčao. S obzirom da je malo buckast, svima je bio “na tapetu” za zezanje. Kad je počeo da se približava tridesetim, nije bilo slave niti porodičnog okupljanja, a da ga sve babe, tetke, strine, ujne, jetrve, zaove i svastike nisu ispitivale kad će već jednom da se oženi, pošto je škole završio i posao dobro ide. Već su se i mlađi stričevi oženili, šta on čeka?
Njegova majka, strina Dara, na tu temu bi se hvatala na glavu i poručivala zabrinutim personama “Ajoj, ne stajte mi na muku, molim vas! Duša mi se cepa zbog mog Ivka!”
Situacija je postala alarmantna kada je prevalio tridesetu. Jednom je došao iz kafane kući sa lokalnom pevačicom; naravno, to je trebalo da bude šema za jednu noć, međutim, kad su strina i stric čuli da je prvenac “priveo” mladu, ujutru su ih razbudili sa muzikom, pečenjem i komšilukom koji se sjatio u Ivkovo dvorište. Pa sad vi zamislite kako je bilo neprijatno pevačici da glumi da mu je verenica. Predstava je trajala dva meseca.
Kada se kazaljka na životnoj skali počela približavati broju 40, od mog strica su svi digli ruke. Kao što za ženu kažu da je polovnjača i raspuštenica, to je on bio u našoj porodici. A niko da kaže koliko je bio vredan, za sve što treba, od transporta, kućnih poslova, novčane pomoći, brige o starijima...on je bio tu za sve nas. Čak i za moju baku po majci koja mu ne dođe ništa.
Negde posle njegove četrdesete usledio je šok za kompletnu familiju sa sve komšijama. Stric Ivko se oženio! Bukvalno preko noći, nikog nije pozvao na venčanje, već su to završili u opštini samo pred svedocima. A mlada, ju, ju, ju, već ima dvoje dece! Naravno, bilo bi nelogično očekivati da čovek njegovih godina oženi tek svršenu srednjoškolku, tako da su se srasti ubrzo smirile. A ubrzo su se pročule dobre vesti - strina Ljilja čeka bebu!
Tako sam pre sedam godina dobila sestru Milicu. Evo, svaki put mi krenu suze od sreće kad se setim situacije kad dolaze kod nas na slavu - strina nosi poklone i cveće, a stric malo plavo čupavo derište na ramenima. A 4 godine posle Milice stigao je i Dušan.
Danas su oni sve što se mislilo da stric Ivko nikada neće imati, velika srećna porodica. Njena deca iz prvog braka žive sa njima, stric ih je prihvatio, malo je reći kao da su njegova. Mnogi čak kažu da liče na njega. Kad se ide na Đurđevdan kod njih, obavezno se kupuju poklončići za četvoro dece.
Žive jako lepo, on je u međuvremenu otvorio malu firmu za prevoz i selidbe, tako da posla uvek ima (strina ne radi).
I eto, nakon toliko podsmevanja, više niko ne sme ni reč da mu kaže. Ne samo njemu, već i (nama) ostalim članovima koji smo prešli tridesetu, a nismo rešili bračni status. Jer verovatno su i oni shvatili - lepo je kad je sve u svoje vreme, ali je bitnije kad je na pravi način.