Vladislav Bajac: Knjigu čine čitaoci, ne pisci

Ono što ste možda mogli da čitate pre nekoliko godina samo u SF romanima ili stripovima postala je stvarnost. Na svetskom tržištu već se mogu kupiti romani za mobilne telefone, turistički vodiči za elektronske čitače ili ekranizacije književnih dela za palm-komjutere. Tržište elektronskih knjiga je u ekspanziji.

O elektronskim knjigama, situaciji na tržištu, razgovarali smo s piscem i izdavačem Vladislavom Bajcem koji nam priznaje da ne bi voleo da ima konkurenciju u elektronskoj knjizi. Izgleda da je u nekim delovima Balkana, gde se knjige još kupuju na uličnim tezgama i pijacama, elektronska knjiga još relativno dalek pojam.

- S druge strane elektronska knjiga mi je za posao strašno zgodna, jer mnogo putujem. Prihvatam ja tu elektroniku, jer je dobra stvar, ali šta ćemo s knjigom to ne znam - kaže za portal nadlanu Vladislav Bajac koji i pored svega i dalje čvrsto veruje u magiju knjige.

Priča nam da pored obaveza nije uspeo sve da pogleda na Sajmu, jer je, kako kaže, uspeo da napravi grešku i potvrdi učešće u brojnom pratećem programu Sajma.


Sve jače regionalne književne veze

Lepa vest kad je u pitanju ovogodišnji Sajam su sve jače veze između izdavača regiona. Ma šta ko mislio, narodi bivše Jugoslavije govore jednim jezikom i za sada im ipak nije potreban prevodilac.

Bajac je bio gost Pulskog sajma knjiga, kaže da je to lep program koji voli, i da inače pomaže Pulskom festivalu knjige.

- Sve je jača saradnja, ja u šali pričam da sam prvi Srbin koji diktira program u Hrvatskoj. Ove godine su nam da kažemo "dolazili na noge" najveći hrvatski izdavači. Oni su, doduše, tvrdi pregovarači kao trgovci, ali nismo ni mi mekši i taj znak je dobar. Ja jedino prebacujem njima što su ovde stigli da osnuju svoje podružnice za razliku od nas, koji to nismo uspeli u Hrvatskoj.

Bajac kaže da je odlična saradnja i sa ljudima iz Bosne i Hercegovine, ali u zemlji u kojoj mnoga pitanja još nisu rešena, i pored želje za dobrom knjigom, ne postoji tržište.

- U Bosni i Hercegovini prostor je jako sužen, pa se događa da se hrvatske i srpske kuće pomalo bore za prostor. Bosna u stvari trpi još posledicu nepostojanja privrede. Tamo se knjige još prodaju na haubama automobila i skoro da nemate knjižare i nema načina kako da se knjige prodaju. Sada zajedno sa Hrvatima pokušavamo da osvojimo novi prostor tamo, ali nisam još spreman da pričam o tome. Želja nam je da popunimo taj prostor ne zarad profita, nego zato što treba čitaocima nuditi knjige. Inače mi nismo izdavači koji se ponašaju previše kao trgovci, jasno nam je da mi kao izdavačka kuća imamo ograničeni broj čitalaca.


Knjiga, ipak nije za bilbord

Bajac ne gubi veru u pegagošku ulogu izdavača i duboko veruje u ono što radi, ali nije spreman da se zarad profita upusti u neke čudne marketinške vode, kad je knjiga u pitanju.

- I mi radimo na popularizaciji knjiga, ali nismo skloni onoj vrsti uprošćene popularizacije, tipa panoa ili bilborda. To nije za knjigu, to je za reklamiranje nekih drugih proizvoda, ali i kada bolje vidite koje se knjige reklamiraju, ne možete reći da je to popularizacija dobre literature, otvoreno govoreći - ne. Znamo i mi kako se zarađuje novac. Ali to je pitanje odluke - jasan je Bajac.

Kako da u toj tržišnoj utakmici prava knjiga dođe do čitaoca?
Bajac i pored svih zamki modernom tržištu veruje u moć dobre knjige koja će pre ili kasnije naći put do čitalaca. Drago mu je da u vremenu kada mnogi žive 300 na sat ima još ljudi spemnih da uspore i prepuste se, na momenat, dobroj literaturi. Naglašava da je knjiga neophodan materijal u procesu izgradnje jedne celovite ličnosti.

- Opšte mesto života je takozvana individualnost, koju kad raščlanite dolazite do osame, samoće i usamljenosti. Ta tri slična pojma označavaju individualnost. Koji god pojam da odaberete, on je okrent samom sebi, a vi ste uvek u jednoj vrsti potrage za onim što ste ili mislite da jeste ili tražite. Jedan od načina da se materijalizuje ta vrsta epiteta jeste to što morate da se bavite i čitanjem, čitanje je proces samoće, usamljenosti, osame. Kako god hoćete to jeste jedna vrsta dubine u kojoj se ne moraju nalaziti odgovori. Pisci postoje i nijedna knjiga nije napisana dok nije pročitana, to dopisavanje knjige zapravo čine čitaoci ne pisci.

Vladislav Bajac važi za književnika koji objavljuje relativno retko, ali svaka njegova knjiga je događaj. Autor je “Druida iz Sindiduma”, "Podmetača za snove", "Evrope na leđima bika", "Knjige o bambusu", “Evrope ekspres”.

Direktor je izdavačke kuće "Geopoetika" uz koju je naša čitalačka publika mogla da čita dela Pola Ostera, Justejna Gordera, Džulijana Barnsa, Aleksandra Genisa.

Tekst: Danijela Tadić
Fotografija: Marko Risović