Voli reč čitač više nego reč čitalac, zato što misli da je reč čitač aktivnija u odnosu na knjigu. Trentno piše istoriju Beograda, a književnoj javnosti postala je poznata po romanu “Lagum”. Svetlana Velmar-Janković je neumorna za svoje čitaoce, ali ima vremena i za novinare. S piscem romana "Bezdno", "Knjiga za Marka", drame "Knez Mihailo" razgovarali smo dok je potpisivala svoje knjige na Sajmu u Beogradu.
Prevođena je na engleski, francuski, nemački, španski, italijanski, bugarski i mađarski jezik, dobitnica je nagrada "Isidora Sekulić", "Ivo Andrić", 'Meša Selimović", nagrade Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu u 1992. godini, Ninove nagrade za roman godine za "Bezdno" 1995. godine, nagrade "Politikinog zabavnika", Nagrade "6. april" za životno delo o Beogradu.
Francuski recept za knjigu
Svetlana Velmar-Janković nije imala priliku da vidi ponudu Sajma, voli što je dosta mladog sveta na Sajmu, ali sumnja da među nekoliko hiljada posetilaca ima isto toliko čitača.
-Volela bih da bude manje posetilaca, a više čitača. Ali da bi se knjiga približila mladima, za knjigu mora da se založi država ili neka institucija. Francuzi, na primer, to rade vrlo sistematično i predano, svesni su opasnosti koja preti knjizi. Znamo da je tu kompjuter i virtuelna stvarnost, ali Francuzi uspevaju. Mislim da bi kod nas to moralo da se radi organizovano što se ne radi -kaže Svetlana Velmar-Janković za portal "nadlanu".
Priznaje nam da u vreme njene mladosti nije bilo drugačije.
- Dostojevski i u moje vreme nije bio dobar izbor. Trebalo je da ga čitamo kasnije i u moje vreme su gledali ljudi da se sklone od velikih i debelih knjiga. Otkrivanje knjige kao umetnosti zahteva mnogo vremena, i strpljenja, i ljubavi kod onih koji će se založiti za to. Deca i mladi moraju da shvate da im ne smeta knjiga u odnosu na kompjuter, to je samo druga vrsta obrazovanja.
Nema šund literature
Svetlana Velmar-Janković čvrsto veruje u Emersenovu rečenicu da samo dobar čitač piše dobru knjigu, ali ne odbacuje nove tehnologije.
- Ja to kažem gubim vreme, ali na Internetu možete da pronađete dosta podataka. Moramo da shvatimo da je knjiga drugo i još jedno zadovoljstvo. Znam da to nije sad moderno, ali moramo da se borimo za knjigu i kulturu. Pogledajte šta je ostalo od kulture.
Priča nam da veoma malo gleda televiziju i naglašava da televizija toliko zamlaćuje ljude i oduzima im vreme.
- Znate i ja ponekad uhvatim sebe da me nešto povuče na televiziji.
Ovakvom stanju u kulturi sigurno je kumovala i ekonomska ali i duhovna kriza, pa pitamo našu sagovornicu da li će doba krize biti povod da se ljudi okrenu knjigama?
- Ne verujem da će ljudi koji pre nisu čitali naći utehu u teškim vremenima u literaturi. Knjizi se okreće onaj čovek koji zna šta je knjiga i šta mu pruža knjiga. Nije važno koju će knjigu odabrati čitalac, pa neka to bude i čist šund, mada nema čistog šunda, jer i ova vrsta literature može da izazove smeh ili suze. Knjiga koja može da izazove emocije jako je važna i ja sam za to da se čita, da se ne gleda šta se čita, a sigurno će neko preko malo lošijih knjiga pre ili kasnije doći do zaista vrednih dela.
Svetlana Velmar-Janković već skoro osam godina s prekidima piše Istoriju Beograda.
- Izdavač "Stubovi kulture" tražio je da bude kratko, jasno, tačno. Ja sam rekla - važi, ali i dodala - prozračno, prihvatljivo, zanimljivo; biću zadovoljna ako uspem da ostvarim nešto od toga. Nadam se da će knjiga biti završena za sledeći Sajam.
Tekst: Danijela Tadić
Fotografija: Marko Risović