- Danas se navršava tri decenije od Zoranove smrti. Svaki jul mi navršava i svakog jula se isplačem. Privilegija je bila raditi i družiti se s njim. To nije bilo uvek lako, bio je mizanzrop, mrzovoljan čovek, ali kad bi se opustio postajao je najvrednije biće na planeti.
Nije voleo da ide u rodni Zaječar pod izgovorom da su tamo svi duhovitiji od njega i da ne bi došao do izražaja. Jednom je jedan njegov drug iz mladosti došao u Atelje da ga potraži. Nije ga oslovljavao po imenu, vec je portira upitao da li je tu "onaj s incidentom na licu" aludirajući na Zoranov veći nos.